Po veličini je, osamdesetih godina prošlog veka, JAT je bio deseta avio-kompanija u Evropi, a 31. u svetu. Ko se ne bi sećao našeg moćnog, dragog, uspešnog avio-prevoznika po imenu JAT. Ko nije leteo avionima na čijem su repu bila prepoznatljiva tri slova, označavajući Jugoslovenski aero-transport. Bela slova na crvenoj podlozi.
Žal za prohujalim godinama, pilotima, stjuardesama, inženjerima i plejadi tehničkog i drugog osoblja, koje je brinulo o avionima, putnicima i letačkom osoblju, ne jenjava ni danas. Niti će ikada prestati. JAT-a nema, ali su sačuvana sećanja, stare fotografije, ispovesti pilota, po koja uniforma, značka.
Da sve ne bi ostalo na rečima i u uspomenama, Jovo Simišić, koji je dobre godine proveo u ovoj kompaniji, odlučio je da se oduži na najbolji mogući način, sačinivši podeblju, bogato ilustrovanu knjigu „Bio jedan JAT”. Ponudio je, zapravo, hronologiju kolektiva koji je stvaran i stvoren po meri Jugoslavije, velike i ekonomski moćne države sa 23 miliona stanovnika. Tu istu zemlju kompanija je povezivala sa 61 svetskom metropolom. Od samog početka nabavljana je savremena flota, školovani kadrovi, prilagođavalo se svetskim standardima.
„Ovo je knjiga o ljudima koji su stvarali kompaniju, o vremenu i okolnostima u kojima je nastajala, rasla i propala“ podseća Simišić.
„Svakako da kolektiv nije bio idealan, ali je za sve nas koji smo u njemu radili bio nešto poseban. U knjizi su i priče o tome kako se nekad radilo, a do izražaja dolazili entuzijazam, kreativnost, odanost, druženje. Sve je manje ljudi koji su radili u starom JAT-u. Neki su se, baš kao i njihovo preduzeće, preselili u zvezdana nebesa“ seća se Simišić.
Preduzeće je zvanično počelo da radi 1. aprila 1947. godine. Prvi let bio je do Zagreba. Čast da bude za komandama aviona pripala je Milivoju Arsenijeviću, već iskusnom ratnom pilotu.
Imao je kolektiv i mnoštvo vrsnih pilota čija imena možda nisu upisana na nekom počasnom mestu, na nekom belegu, ali jesu u ovoj knjizi. Pre nego što ispričamo sudbine nekih od njih, na pijedestal stavljamo ime Dragice Pavlović Njanje, prve stjuardese JAT-a. Govorila je francuski, italijanski, engleski, nemački i španski jezik. Kad je napunila 50 godina, prestala je da leti. Do penzionisanja, 7. marta 1978. godine, radila je kao šef Službe zemaljskih stjuardesa. I Jagoda Slijepčević je, kao stjuardesa, provela tri decenije. Letela je na svim tipovima aviona u floti JAT-a. Prokrstarila je svetskim nebom (u vazduhu je provela oko 16.000 sati).
Razvijao se naš avio-prevoznik, nabavljani su moderni vazduhoplovi, bilo je sve više pilota i pratećeg osoblja, u zemlji su otvarani novi aerodromi. U Jugoslaviju je 1. novembra 1958. stigao prvi od dva naručena aviona „daglas DC – 6B”. Od kanadskog grada Gander do Beograda, rastojanje od 5.500 kilometara, posada je prevalila za 12 sati, bez sletanja. Jedan od takvih aviona za duge linije koristio je i Broz za svoja putovanja po svetu.
Preuzmite android aplikaciju.
