Ne znamo koliko su istinite informacije, ali na internetu se često može pročitati da se poreklo pice vezuje za mnogo ranije periode od onih koje smo do skoro smatrali ključnim za njen nastanak.
Određeni istraživači tvrde da se ova hrana vezuje još za neolitsko doba, ali koliko nam smešno izgleda i pokušati da u istu rečenicu smestimo reč pica i reč neolit?
Prema njihovim tvrdnjama usitnjene žitarice pomešane sa vodom u “testo“, koje su se pekle na zagrejanom kamenju nisu predstavljale ništa drugo do prve hrskave kore za picu.
Drugi istoričari govore da su prvi recepti, koji su neodoljivo podsećali na ovo jelo, nastali kod starih Grka. Navodi se da su oni prvi, preko testa koje bismo danas smatrali korom za picu, posipali razne biljke i začine.
Međutim, prvi najverodostojniji predak pice napravljen je u 16. veku kada je paradajz stigao iz Perua u Evropu.
Danas nam je smešno i da zamislimo, ali Evropljani su na ovo povrće, u to vreme, gledali vrlo nepovreljivo. Jednostavno bilo im je do tada nepoznato i smatrali su ga potencionalno opasnim i otrovnim.
Međutim, sirotinja u većini slučajeva nema izbora, pa je tako u tim momentima između potencijalnog trovanja i sigurne gladi ipak izabrala konzumaciju ove sumnjive namirnice.
Sa ovim velikim rizikom prvi su počeli stanovnici Napulja u Italiji. Oni su na tanki hleb, ili kako ga danas zovemo, koru za picu, dodavali paradajz, te se ovo mesto smatra kolevkom tog jela.
Današnja verzija pice napravljena je 1889. godine u čast kraljice Margarite od Savoja po kojoj je i dobila ime. Nju je u bojama italijanske zastave (zeleni bosiljak, beli mocarela sir i crveni paradajz) napravio pekar Rafael Espozito.
Italijani i danas smatraju da je jedina prava pica upravo Margarita i da je dodavanje svih ostalih sastojaka samo nepotrebno upropaštavanje njenog specifičnog ukusa.
Nakon blagoslova kraljice Margarite, sledeća presudna faza u istoriji pice bila je kada se ovaj recept preselio u Ameriku.
Prva sertifikovana picerija u Sjedinjenim Američkim Državama bila je picerija Lombardi. Ona je 1905. godine prva dobila dozvolu za prodaju pice.
Od tog datuma se slobodno može reći da je ovaj italijanski specijalitet, zapravo, postao globalni specijalitet.
Počevši sa Njujorkom, svi američki gradovi su se zaljubili u ovo jelo, te su recepte oplemenjivali i prilagođavali svojim potrebama, što joj pored globalne daje i lokalnu konotaciju.
Kako to obično biva sa svim trendovima, nakon što je zaživela u Americi, osvojila je ceo svet.
Mnogi Italijani bi se verovatno zgrozili kada bi videli šta se sve danas naziva picom. Neki od njih je, čak, posmatraju kao kulturno nasleđe svog naroda i kategorički odbijaju da priznaju da postoji nešto kao slatka pica, ili da se pica pravi sa jeftinim parizerom kao što neki restorani praktikuju.
Neke od najzastupljenijih vrsta kod nas su Margarita, Napolitana, Kaprićoza, Fungi, Vegetarijana itd…
Iako ne mogu da se porede sa izvornim receptom prave italijanske pice, veoma su ukusne i mogu se naći po veoma pristupačnim cenama, međutim, šta mislite koliko je koštala najskuplje plaćena pica na svetu?
Najskuplja pica na svetu
Kada se kriptovaluta bitkoin tek pojavila kao validno sredstvo plaćanja preko interneta, programer Laslo Hanjez je odlučio da svoju večeru plati upravo na ovaj način. On je za dve pice tom prilikom izdvojio 10.000 bitkoin novčića koji su tada imali vrednost 41 dolar.
Džeremi Stardivant, devetnaestogodišnji student iz Kalifornije mu je dostavio pice i tom prilikom zaradio 10.000 bitkoina koji danas vrede preko 400 miliona dolara.
Hanjez je u toku narednih godina na naručivanje pice potrošio oko 100.000 bitkoin novčića, tačnije, preko četiri milijarde dolara.
Svaki Italijan će vam sa ponosom potvrditi da ovo nisu uzaludno potrošene pare, pogotovo ukoliko je ceh napravljen u nekom od restorana sa originalnim italijanskim pica receptom. Šta vi mislite?
Preuzmite android aplikaciju.
