Odluka da se ide na dijetu nije nimalo laka, a stručnjaci tvrde da ni ona nije preterano korisna. Naime, istraživanja pokazuju da za ogromnu većinu ljudi dijeta ne funkcioniše i da se nakon nekog vremena kilogrami vraćaju.
Drastična promena vaše ishrane da biste izgubili težinu ponekad može doneti više štete nego koristi. Ali to ne znači da je promena ishrane loša odluka. Bez obzira da li se osećate loše ili nemate energije, da li jedete previše jer ste tužni ili vam je dosadno, ishrana u velikoj meri doprinosi kako fizičkoj kondiciji, tako i mentalnom zdravlju.
Međutim, stručnjaci kažu da je ključno da se ne zavaravate i da cilj ne bi trebalo da bude mršavljenje. Preporučuju ovih pet promena koje će svakako doprineti zdravijem odnosu prema hrani.
Dodaj, ne oduzimaj
Ljudi će se lakše držati odluke ako to ne znači oduzimanje navike, već njeno dodavanje, pokazalo je istraživanje. Umesto da se fokusirate na uzdržavanje od raznih slatkiša, dodajte povrće u svaki obrok i jedite barem jedno voće svaki dan. Ako i vi zapišete svoje navike, činiće vam se da ćete lakše ispuniti cilj. Idite polako, ništa ne treba da se dešava odmah i svaki dan. Ideja je da se dodaju hranljive namirnice u svaki obrok ili užinu umesto da se nešto izbaci. Zato nemojte prestati da jedete čips ili kolačiće koje volite, već ih kombinujte sa hranom koja će vas lako zasititi, kao što su gvakamole ili puter od kikirikija. Jedite svoj omiljeni komad mesa sa zelenim lisnatim povrćem i dodajte malo spanaća u jaja za doručak.
Piti vodu
Voda je jednostavan dodatak koji može u velikoj meri uticati na vaše zdravlje. Blaga dehidracija je povezana sa umorom, nižom motivacijom i gastrointestinalnim problemima kao što je zatvor. Takođe može doprineti većem riziku od infekcija urinarnog trakta, visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i moždanog udara. Stručnjaci savetuju da pijete između dva i tri i po litra vode dnevno, a ako vežbate i više. Ako niste od onih koji su toga svesni u svakom trenutku, stručnjaci savetuju da pored kreveta držite flašu vode i popijete nekoliko gutljaja odmah nakon buđenja, popijete šoljicu čaja posle ili umesto kafe, popijte čašu vode posle pranja zuba.
Jedite više vlakana
Naše telo ne može da svari vlakna i naučnici su ih dugo smatrali beskorisnim elementom u hrani dok se nije otkrilo da vlakna hrane dobre bakterije u našem digestivnom traktu, što direktno utiče na mnoge telesne procese, od raspoloženja do imunološkog sistema. Zahvaljujući vlaknima, telo sporije vari hranljive materije i duže se osećamo siti. Svake nedelje pripremite jedan novi recept. Zaista nije teško držati se ovih odluka, a takođe je i zabavno. Stručnjaci tvrde da su ljudi koji više kuvaju kod kuće, a manje jedu vani generalno zdraviji, imaju bolje odnose i jači osećaj kulturnog identiteta. Uživajte u hrani koju ste pripremili, nemojte jesti u žurbi i sa uključenim televizorom.
Vodite dnevnik kako se osećate
Umesto da grčevito brojite kalorije, pratite kako se osećate posle svakog obroka. Zapišite šta, kada i koliko ste otprilike jeli, koliko ste bili gladni pre i kako ste se osećali posle. Obraćanje pažnje na glad dovodi do manjeg stresa i opšte većeg zadovoljstva. Slušajte koliko ste gladni, ali je podjednako važno da ne brinete o veličini porcije ili broju kalorija.
Uživanje u hrani
Nijedna promena u ishrani ne bi trebalo da bude opterećenje ili da se osećate loše. U suprotnom, takva promena neće biti održiva. Na primer, nemojte se terati da jedete povrće koje ne volite; ne očekujte da ćete odjednom postati odličan kuvar, pogotovo ako vam radni dan traje dugo, a kući se vraćate iscrpljeni; nemojte se polivati vodom ako imate želju da popijete sok. Fokusiranje samo na hranljive elemente hrane, bez ikakvog uživanja, dugoročno nije korisno.
Preuzmite android aplikaciju.
