Када се поведе расправа о томе која је борилачка вештина “најбоља”, већина очекује једноставан одговор.
Међутим, тренери и инструктори самоодбране углавном упозоравају на исто: не постоји једна савршена дисциплина, већ више њих које се у пракси показују као најкорисније у зависности од ситуације. Међу вештинама које се најчешће издвајају налазе се бокс, тајландски бокс, рвање, бразилски џиу-џицу (ВЈЈ) и ММА.
Управо се ММА често наводи као најкомплетнији приступ, јер обједињује више стилова – од бокса и тајландског бокса до рвања и борбе у партеру. Енциклопедија Британника ММА описује као хибридни борилачки спорт који комбинује технике из више дисциплина, укључујући бокс, рвање, џиу-џицу и тајландски бокс.
Бокс се често сматра једним од најбољих избора за почетнике, јер развија гард, дистанцу, рефлексе и кретање, односно основе које могу бити пресудне у борби.
Тајландски бокс додатно проширује могућности јер, осим удараца рукама и ногама, укључује и колена и лактове, што га чини посебно корисним на мањој дистанци.
Рвање је међу тренерима често потцењена, али изузетно важна вештина, јер контрола тела, обарања и одбрана од обарања могу одлучити исход физичког сукоба.
Бразилски џиу-џицу посебно се истиче када борба заврши на тлу, јер омогућава контролу противника и различите завршнице чак и против физички снажнијег нападача. Бивши командант америчке морнарице, Џоко Вилинк, који годинама тренира ВЈЈ, у јавним наступима га је описивао као једну од највреднијих вештина за контролу противника и сналажење под притиском.
Ипак, готово сви инструктори наглашавају исто: важнији од “савршене” борилачке вештине је квалитет тренинга. Дисциплина која се тренира редовно, у контакту и против противника који пружа отпор готово увек ће бити кориснија од оне која изгледа атрактивно, али се не тестира у реалним условима.
Другим речима, за просечног човека најбоља борилачка вештина није нужно она која изгледа најимпресивније, већ она коју може заиста да савлада и примени под притиском.
Преузмите андроид апликацију.
