Papa Franja dao je izričit rok administraciji Svete stolice da mora do 1. oktobra da ugasi sve račune u italijanskim i stranim bankama i finansijska sredstva prebaci u Institut za verske poslove, poznatiji kao Vatikanska banka.
Poglavar Rimokatoličke crkve doneo je dekret poznat pod nazivom „reskriptum” kako bi sprečio vatikanska odeljenja da probijanjem rokova i otezanjem „miniraju” napore da se raspolaganje crkvenim fondovima što pre stavi pod strogu kontrolu u skladu s novom investicionom politikom Svete stolice.
U pokušajima da stane na kraj finansijskim skandalima koji poslednjih godina potresaju crkvu, papa je centralizovao upravljanje crkvenim novcem. U skladu s novim smernicama investicione politike, vatikanska odeljenja više neće moći po svom nahođenju i bez kontrole da raspolažu parama. Ključno mesto u budućim investicijama dobija Vatikanska banka, a sve transakcije biće pod budnim okom Uprave za imovinu Apostolske stolice (APSA).
Kako izveštava Katolička novinska agencija (KNA), među onima koji će svoje račune morati da prebace u Vatikansku banku je i Državni sekretarijat Vatikana, koji ima račune u švajcarskim bankama, među kojima je i Kredit Svis.
Vatikansku banku, čiji je pravi naziv Institut za verske poslove, osnovao je papa Pije Dvanaesti 1942. godine. Ova finansijska institucija, koja je i sama bila umešana u razne afere, poput propasti Banke Ambrozijano 1982. godine, danas ima 110 zaposlenih, koji brinu o imovini 14.519 klijenata u iznosu od oko 5,2 milijarde evra. Prema godišnjem izveštaju iz 2021, neto profit ove crkvene finansijske institucije iznosio je u 2021. samo 19 miliona evra. To je veliki pad u odnosu na 2020, kad je banka zaradila 44 miliona evra.
Nova politika raspolaganja s oko dve milijarde evra crkvenog novca trebalo bi da spreči izbijanje afera kao što je korupcionaški posao s kupovinom nekretnina u Londonu preko ofšor kompanija, zbog čega je Državni sekretarijat Vatikana izgubio 140 miliona evra. Čitav slučaj završio je na Vatikanskom krivičnom sudu, a među deset optuženih je i nekadašnji papin bliski saradnik, bivši zamenik državnog sekretara kardinal Đovani Anđelo Beču.
Finansijski skandali koji se povezuju sa Svetom stolicom proizlazili su iz toga što su vatikanski zvaničnici imali „slepo poverenje” u finansijske menadžere, neretko svoje prijatelje, po čijem nagovoru su investirali crkveni novac.
Sam papa Franja je u nedavnom intervjuu za Rojters naveo primer sveštenog lica od koga je tražio da upravlja finansijama jednog vatikanskog odeljenja. Budući da nije imao iskustva u tom poslu, zatražio je „pomoć” od prijatelja u finansijskom sektoru van crkve.
Crédit Agricole Srbija postala RBA banka nakon pripajanja raifajzen banci
Preuzmite android aplikaciju.
