Папа Фрања дао је изричит рок администрацији Свете столице да мора до 1. октобра да угаси све рачуне у италијанским и страним банкама и финансијска средства пребаци у Институт за верске послове, познатији као Ватиканска банка.
Поглавар Римокатоличке цркве донео је декрет познат под називом „рескриптум” како би спречио ватиканска одељења да пробијањем рокова и отезањем „минирају” напоре да се располагање црквеним фондовима што пре стави под строгу контролу у складу с новом инвестиционом политиком Свете столице.
У покушајима да стане на крај финансијским скандалима који последњих година потресају цркву, папа је централизовао управљање црквеним новцем. У складу с новим смерницама инвестиционе политике, ватиканска одељења више неће моћи по свом нахођењу и без контроле да располажу парама. Кључно место у будућим инвестицијама добија Ватиканска банка, а све трансакције биће под будним оком Управе за имовину Апостолске столице (АПСА).
Како извештава Католичка новинска агенција (КНА), међу онима који ће своје рачуне морати да пребаце у Ватиканску банку је и Државни секретаријат Ватикана, који има рачуне у швајцарским банкама, међу којима је и Кредит Свис.
Ватиканску банку, чији је прави назив Институт за верске послове, основао је папа Пије Дванаести 1942. године. Ова финансијска институција, која је и сама била умешана у разне афере, попут пропасти Банке Амброзијано 1982. године, данас има 110 запослених, који брину о имовини 14.519 клијената у износу од око 5,2 милијарде евра. Према годишњем извештају из 2021, нето профит ове црквене финансијске институције износио је у 2021. само 19 милиона евра. То је велики пад у односу на 2020, кад је банка зарадила 44 милиона евра.
Нова политика располагања с око две милијарде евра црквеног новца требало би да спречи избијање афера као што је корупционашки посао с куповином некретнина у Лондону преко офшор компанија, због чега је Државни секретаријат Ватикана изгубио 140 милиона евра. Читав случај завршио је на Ватиканском кривичном суду, а међу десет оптужених је и некадашњи папин блиски сарадник, бивши заменик државног секретара кардинал Ђовани Анђело Бечу.
Финансијски скандали који се повезују са Светом столицом произлазили су из тога што су ватикански званичници имали „слепо поверење” у финансијске менаџере, неретко своје пријатеље, по чијем наговору су инвестирали црквени новац.
Сам папа Фрања је у недавном интервјуу за Ројтерс навео пример свештеног лица од кога је тражио да управља финансијама једног ватиканског одељења. Будући да није имао искуства у том послу, затражио је „помоћ” од пријатеља у финансијском сектору ван цркве.
Crédit Agricole Srbija postala RBA banka nakon pripajanja raifajzen banci
Преузмите андроид апликацију.
