U junu ove godine Evropska centralna banka (ECB) je prvi put od 2019. godine smanjila kamate, a na isti korak se odlučila i domaća centralna banka.
Koliko je taj potez bio dobra vest za dužnike koji otplaćuju zajmove, jer je u perspektivi nagovestio smanjenje njihovih obaveza, toliko to nije bila dobra vest za štediše, jer je pokazala da rasta kamata na depozite više neće biti i da će morati da se zadovolje postojećim iznosima koje im banke plaćaju.
U perspektivi možda i nižim prinosima na kapital.
Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, smatra da će odluka pomenute dve centralne banke verovatno značiti zastoj u daljem rastu kamata, pa će građani za veću zaradu morati da se obrate na druge adrese. Da ulažu u obveznice države, obveznice preduzeća, akcije.
„Kamate na jednogodišnje depozite na evre vrhunac su dostigle prošle godine u jesen, pred mesec štednje kada je tradicionalno povećana aktivnost deponenata. Tada je štednja u evrima na nova oročenja dostizala 3,6–3,7 procenata, da bi sa prolaskom tog perioda ponovo pala ispod nivoa od tri odsto. Na 2,8 odsto u maju ove godine. Pošto građani plaćaju porez od 15 odsto na ovu zaradu realni prinosi su i manji”, ukazuje on.
Ukratko, kamate su rasle od 2022. do jeseni 2023. godine, a u junu ove godine su prvi put smanjene.
Gujaničić podseća da je glavni odgovor svetskih centralnih banaka na razbuktavanje inflacije 2022. godine bio intenzivni rast kamata koji je doveo do generalnog rasta cene novca i pre svega poskupljenja kredita. Međutim, aktivne kamate, kojima banke naplaćuju svoje plasmane, mnogo su brže rasle od cene depozita, pasivnih kamata, što je prošle godine dovelo do velike ekspanzije bankarskih profita.
Tako su domaće banke prošle godine ostvarile rekordan profit od 122,2 milijarde dinara, što je više od milijarde evra, a sličan trend je nastavljen i u prva tri meseca ove godine jer je dobit iznosila 43,3 milijarde dinara.
Države regiona sa Italijom na čelu glavni kupci srpske pšenice
Preuzmite android aplikaciju.
