У јуну ове године Европска централна банка (ЕЦБ) је први пут од 2019. године смањила камате, а на исти корак се одлучила и домаћа централна банка.
Колико је тај потез био добра вест за дужнике који отплаћују зајмове, јер је у перспективи наговестио смањење њихових обавеза, толико то није била добра вест за штедише, јер је показала да раста камата на депозите више неће бити и да ће морати да се задовоље постојећим износима које им банке плаћају.
У перспективи можда и нижим приносима на капитал.
Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, сматра да ће одлука поменуте две централне банке вероватно значити застој у даљем расту камата, па ће грађани за већу зараду морати да се обрате на друге адресе. Да улажу у обвезнице државе, обвезнице предузећа, акције.
„Камате на једногодишње депозите на евре врхунац су достигле прошле године у јесен, пред месец штедње када је традиционално повећана активност депонената. Тада је штедња у еврима на нова орочења достизала 3,6–3,7 процената, да би са проласком тог периода поново пала испод нивоа од три одсто. На 2,8 одсто у мају ове године. Пошто грађани плаћају порез од 15 одсто на ову зараду реални приноси су и мањи”, указује он.
Укратко, камате су расле од 2022. до јесени 2023. године, а у јуну ове године су први пут смањене.
Гујаничић подсећа да је главни одговор светских централних банака на разбуктавање инфлације 2022. године био интензивни раст камата који је довео до генералног раста цене новца и пре свега поскупљења кредита. Међутим, активне камате, којима банке наплаћују своје пласмане, много су брже расле од цене депозита, пасивних камата, што је прошле године довело до велике експанзије банкарских профита.
Тако су домаће банке прошле године оствариле рекордан профит од 122,2 милијарде динара, што је више од милијарде евра, а сличан тренд је настављен и у прва три месеца ове године јер је добит износила 43,3 милијарде динара.
Države regiona sa Italijom na čelu glavni kupci srpske pšenice
Преузмите андроид апликацију.
