Crevne infekcije najčešće se javljaju leti, a određena pravila o kupovini, čuvanju i pripremanju hrane na visokim temperaturama mogu da vam pomognu da se zaštitite od njih.
Kada se namirnice ne čuvaju i ne pripremaju na adekvatan način na visokim temperaturama, a tu se u prvom redu misli na ribu, mleko, jaja, meso i mlečno proizvodi, onda to može da uzrokukuje ozbiljna zapaljenje creva i želuca, smatraju stručnjaci.
I mada postoje brojni uzročnici ovih oboljenja, neregulisan rad creva u najvećem broju slučajeva izazivaju stafilokoke iz mlečnih proizvoda i salmonela iz mesa, koje izlučuju toksine u probavni sistem, nadražuju creva i stvaraju tegobe.
Važno je znati da se mikrobi najlakše i najbrže razmnožavaju u termički nedovoljno obrađenim namirnicama, neopranom voću i povrću, a naročito u kremastim kolačima. A bakterije se nalaze i u nepasterizovanim mlečnim proizvodima koji se ne čuvaju u frižideru.
Rok trajanja namirnica
Kolači
Kremastim kolačima rok trajanja je četiri dana, pod uslovom da ih držite u frižideru. Suvi kolači mogu da se jedu do dvadeset dana, ali ih nemojte stavljati u frižider. Svežinu će zadržati samo ukoliko o ih čuvate na suvom i tamnom mestu.
Meso
Zbog opasnosti razvoja bakterija, meso spada među najrizičnije namirnice. Možete ga čuvati do pet dana, ali ga isključivodržite prekrivenog folijom ili u zasebnim posudicama u frižideru.
Posebno obratite pažnju na mleveno meso i jela sa mesom poput sarmi. Terasa ili ostava nisu dobra lokacija za odlaganje hrane, jer se bakterije razmnožavajun a temperaturi većoj od osam stepeni Celzijusa, pa je frižider svakako bolje rešenje.
Salate
Salate treba pojesti u roku od tri dana. To se posebno odnosi na rusku i francusku salatu koja mogu biti opasne zbog jaja, krompira i majoneza odnosno lako kvarljivih namirnica.
Povrće
Problem kod povrća ne zadaju bakterije, već gljivice koje se razmnožavaju na sobnoj temperaturi, a najviše vole slatko povrće poput krompira, koji ne bi trebalo da stoji duže od dva dana.
Podgrevanjehrane može da uništigljivice, ali povrće ne bi trebalo da podgrevate više od jednom, i to samo na temperaturi iznad 60 stepeni.
A već godinama su dobro poznate preporuke za bezbedniju ishranu tokom leta Instituta za javno zdravlje u Beogradu „Dr Milan Jovanović Batut“:
– perite ruke pre i tokom pripreme obroka. Pojačana higijena je neophodna jer mikroorganizmi koji se nalaze na rukama, na krpama za brisanje i daskama za sečenje lako mogu da se prenesu na hranu i tako izazovu zarazu.
– kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja i morske plodove. Supe i čorbe kuvajte na temperaturi od 70 stepeni i nikada više puta ne podgrevajte istu hranu.
-pre upotrebe testirajte svežinu mesa tako što ćete mu proveriti miris i boju. Sveže meso miriše prijatno, dok ono sumnjivog kvaliteta ima kiselkast miris. Uverite se da su sokovi iz termički obrađenog mesa i živine bistri, nikako ružičaste boje.
– birajte sveže namirnice, kao i one koje mogu duže da traju, kao što je pasterizovano mleko. Toksične hemikalije najpre nastaju u oštećenoj i plesnjivoj hrani. Pranje i ljuštenje voća i povrća takođe smanjuje rizik od zaraze.
Preuzmite android aplikaciju.
