Цревне инфекције најчешће се јављају лети, а одређена правила о куповини, чувању и припремању хране на високим температурама могу да вам помогну да се заштитите од њих.
Када се намирнице не чувају и не припремају на адекватан начин на високим температурама, а ту се у првом реду мисли на рибу, млеко, јаја, месо и млечно производи, онда то може да узрокукује озбиљна запаљење црева и желуца, сматрају стручњаци.
И мада постоје бројни узрочници ових обољења, нерегулисан рад црева у највећем броју случајева изазивају стафилококе из млечних производа и салмонела из меса, које излучују токсине у пробавни систем, надражују црева и стварају тегобе.
Важно је знати да се микроби најлакше и најбрже размножавају у термички недовољно обрађеним намирницама, неопраном воћу и поврћу, а нарочито у кремастим колачима. А бактерије се налазе и у непастеризованим млечним производима који се не чувају у фрижидеру.
Рок трајања намирница
Колачи
Кремастим колачима рок трајања је четири дана, под условом да их држите у фрижидеру. Суви колачи могу да се једу до двадесет дана, али их немојте стављати у фрижидер. Свежину ће задржати само уколико о их чувате на сувом и тамном месту.
Месо
Због опасности развоја бактерија, месо спада међу најризичније намирнице. Можете га чувати до пет дана, али га искључиводржите прекривеног фолијом или у засебним посудицама у фрижидеру.
Посебно обратите пажњу на млевено месо и јела са месом попут сарми. Тераса или остава нису добра локација за одлагање хране, јер се бактерије размножавајун а температури већој од осам степени Целзијуса, па је фрижидер свакако боље решење.
Салате
Салате треба појести у року од три дана. То се посебно односи на руску и француску салату која могу бити опасне због јаја, кромпира и мајонеза односно лако кварљивих намирница.
Поврће
Проблем код поврћа не задају бактерије, већ гљивице које се размножавају на собној температури, а највише воле слатко поврће попут кромпира, који не би требало да стоји дуже од два дана.
Подгревањехране може да уништигљивице, али поврће не би требало да подгревате више од једном, и то само на температури изнад 60 степени.
А већ годинама су добро познате препоруке за безбеднију исхрану током лета Института за јавно здравље у Београду „Др Милан Јовановић Батут“:
– перите руке пре и током припреме оброка. Појачана хигијена је неопходна јер микроорганизми који се налазе на рукама, на крпама за брисање и даскама за сечење лако могу да се пренесу на храну и тако изазову заразу.
– кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове. Супе и чорбе кувајте на температури од 70 степени и никада више пута не подгревајте исту храну.
-пре употребе тестирајте свежину меса тако што ћете му проверити мирис и боју. Свеже месо мирише пријатно, док оно сумњивог квалитета има киселкаст мирис. Уверите се да су сокови из термички обрађеног меса и живине бистри, никако ружичасте боје.
– бирајте свеже намирнице, као и оне које могу дуже да трају, као што је пастеризовано млеко. Токсичне хемикалије најпре настају у оштећеној и плесњивој храни. Прање и љуштење воћа и поврћа такође смањује ризик од заразе.
Преузмите андроид апликацију.
