U Nemačkoj propisana radna nedelja traje 35,6 sati, radnici dnevno mogu maksimalno raditi deset sati, a nedeljno, sa prekovremenim, maksimalno 48.
U toj zemlji premije na prekovremeni rad određuju se kolektivnim ili individualnim ugovorima.
U Finskoj, u kojoj redovni radna nedelja broji 37,5 časova, radnici prekovremeno mogu da dostignu maksimalno 48 radnih sati, i to u četiri meseca godišnje, piše Ekapija.
U toj zemlji samo 13 odsto radnika radi prekovremeno, jer je premija na platu za prva dva prekovremena sata u danu 50 odsto, a za treći i svaki sledeći 100 odsto, dok se na nedeljni prekovremeni rad daje premija od 50 odsto.
U Finskoj za kršenje zakona o radnom vremenu preti novčana kazna, ali i zatvorska, i to do šest meseci.
Iako duga radni tjedan štetno utiče na fizičko i mentalno zdravlje kao i na ravnotežu poslovnog i privatnog života radnika, studija Eurofonda o prekovremenom radu u EU, kao i u Norveškoj i Velikoj Britaniji pokazuje da se i dalje u nekim zemljama smatra da je normalno da radnici rade prekovremeno.
U evropskim zemljama minimalna premija za prekovremeni rad radnim danom iznosi deset, 25 ili 40 odsto, a za prekovremeni rad državnim praznicima, noću ili na dan odmora ona raste do 100 odsto ili u nekim slučajevima do čak 150 odsto.
Radnici u nekim zemljama za svaki sat prekovremenog rada radnim danom umesto premije mogu dobiti 1,5 čas slobodnog vremena.
Evropska direktiva o radnom vremenu iz 2003. godine ograničila je maksimalni nedeljni rad na 48 sati sa prekovremenim satima.
Preuzmite android aplikaciju.
