Danas je na Novosadskom sajmu u 10 časova otvorena međunarodna izložba zlatarstva i časovničarstva pod nazivom „Sjaj“, i trajaće do 11. aprila.
U pitanju je jedinstvena priredba, posvećena pre svega stručnoj publici, koja se organizuje u cilju unapređenja poslovnih kontakata i razmene iskustava, kako sa izlagačima iz Srbije, tako i sa profesionalcima iz oblasti zlatarstva i časovničarstva iz inostranstva.
Časovničarstvo i zlatarstvo zajedno su na izložbi zbog svoje međusobne povezanosti – dekorativne funkcije i estetike, ali i statusnog, kao i simbola prestiža.
Zlatarstvo je jedan od najstarijih zanata u čovečanstvu. Najstariji kovani zlatni nakit pronađen je na neolitskim grobljima iz ranog i srednjeg bronzanog doba (tri milenijuma p.n.e.).
Ovaj veoma rasprostranjeni zanat, ujedno i primenjena umetnost, bavi se obradom plemenitih metala kao što su zlato, srebro i platina.
Zbog svoje vrednosti zlato je oduvek posmatrano kao simbol bogatstva, pa se tako zanat livenja, kovanja i obrađivanja ove legure koristio za pravljenje nakita, ukrašavanje svega – od grobnica, sve do oružja ili posuđa.
Sa druge strane, časovničarski zanat je delatnost na raskršću nauke, umetnosti i tehnologije.
Njegova jedinstvenost u odnosu na nakit jeste funkcija koju ima, a to je pokazivanje tačnog vremena.
Od 2020. godine časovničarski zanat i izrada umetničke mehanike prepoznati su kao Uneskovo nematerijalno kulturno nasleđe Švajcarske i Francuske.
Švajcarsko-francuski Luk Jura, koji se proteže od Ženeve do Bazela, smatra se kolevkom evropske industrije merenja vremena, sa zanatom koji se tu vekovima praktikovao.
Francuski teolog Žan Kalvin, uticajni reformator u Ženevi tokom protestantske reformacije, zapravo je odigrao ulogu u ugrađivanju časovničarstva u region. Zabranom nošenja ukrasnih predmeta 1541. godine, „on je u stvari primorao zlatare i druge draguljare da se okrenu drugačijoj umetnosti – umetnosti satova“.
Tako su časovnici postali nakit, a zlatari i časovničari zauvek su povezani.
Iako je Švajcarska nadaleko poznata po svom časovničarstvu, čak dva veka pre njih svoj časovnik napravio je Lazar Srbin.
Srbin su ga nazivali kako je živeo u Rusiji, gde je služio kao monah, te je po svom poreklu bio prepoznatljiv. U istoriji se pominje i kao Lazar Svetogorac, kao i Crnorizac i Hilandarac.
Njegov časovnik na Kneževom dvoru u Moskvi radeći je dočekao osnivanje časovničarskog esnafa među Švajcarcima, a celu priču o njemu pročitajte u tekstu ispod:
Preuzmite android aplikaciju.
