Почетна > Србија
Србија

Српски сат који је куцао 200 година пре швајцарског

„Тачан као швајцарски сат“, каже наш народ, не знајући притом да су Швајцарци у прављењу свог часовника за Србима каснили чак 200 година!
Фото: Wikimedia Commons/Benjamín Núñez González

Иако је Швајцарска надалеко позната по свом часовничарству, чак два века пре њих свој часовник направио је Лазар Србин. Србин су га називали како је живео у Русији, где је служио као монах, те је по свом пореклу био препознатљив. У историји се помиње и као Лазар Светогорац, као и Црноризац и Хиландарац.

Он је у Русији произвео први јавни и механички сат чак 1404. године, док је у Швајцарској први часовничарски еснаф основан тек 1601. године, тачније 197 година касније.

Његов часовник на Кнежевом двору у Москви радећи је дочекао оснивање часовничарског еснафа међу Швајцарцима.

Сат је израђен по наређењу великог кнеза Василија Димитријевича Другог и функционисао је пуних 217 година, док није замењен новим 1621. године.

Сат оваковог типа био је један од првих 10 у Европи, а сам српски монах, са хронолошког аспекта, налази се у првих пет места међу 1200 најзначајнијих часовничара Европе.
Фото: Wikimedia Commons/Michael Bridgen

Његов часовник функционисао је помоћу три тега. Један је служио за померање казаљки, други за откуцавање часова, а трећи за откуцавање четвртина часова, што је у то време било потпуно револуционарно, како се људи уопште нису ослањали на рачунање минута.

У Симеоновом летопису из тог доба стоји: „Мајстор и уметник свему био је неки монах који је скоро дошао са Свете Горе, родом Србин, по имену Лазар, а цена свега била је више од 150 рубаља“. Такође се говори и да је тај часовник био „чюдно велики и с луной“, што ће рећи и да је показивао и месечеве мене.

Нажалост, Лазарев сат није сачуван, а торањ на којем се налазио изгорео је 1736. године, па се његов изглед може видети само на слици у том истом Симеоновом летопису.

На месту некадашњег торња сада се налази препознатљива Спаска кула у црвеној боји, такође са својим часовником.

Како каже опис овог дела, „монах Лазар Србин показује свој часовник кнезу Василију и његовим вазалима“.

Фото: Wikimedia Commons/Детали: 610 лет московским городским часам
Најближи примерак Лазаревом сату је онај који се налази на манастиру Хиландар, а у питању је најстарији часовник на Светој гори.

Из Хиландарског типика се види да је Хиландар око 1200.године имао свој јавни сат, међу првима у свету и уз то и мајсторе часовничаре који су правили и одржавали их.

Фото: PrtSc/hilandar.info

Овај часовник је изворно из 15. века, а преправљен је у раном 17. веку. Поједини његови оригинални делови, који припадају великом механизму с фолиотом, могли би бити дело помињаног Лазара Србина Светогорца.

Novosadski spomenici – Najznačajniji svedoci istorije u Novom Sadu (FOTO)

Преузмите андроид апликацију.