Znate nas Novosađane, lagani smo, nigde ne žurimo i ne krećemo ni minut ranije nego što bismo trebali. Zbog naše ležernosti, često nam se može dogoditi da na mesta na kojima treba da se pojavimo, ili malo zakasnimo, ili stignemo “na knap“.
Zbog toga koristimo prečice!
Ukoliko u vaš pretraživač ukucate reč “prečica“ nećete se puno usrećiti. Tu ćete mahom pronaći sajtove o čuvenoj biljci koja štiti jetru i koristi se kao melem ili će vam eventualno pažnju ukrasti poneka veb adresa na kojoj se objašnjava kako podesiti prečice na telefonu ili kompjuteru.
Međutim, iako je internet smatra i ne toliko važnom da bi se našla u prvih nekoliko stranica google-a, Novosađanima je “prostorna“ prečica itekako relevantna u svakodnevnom životu.
Prečice nam omogućavaju da budemo efikasniji, brži i da rutu kojom se krećemo skratimo na svaki mogući način.
Zbog toga je pothodnik koji spaja jednu i drugu stranu Bulevara Mihajla Pupina, slobodno možemo zaključiti, omiljena prečica naših sugrađana.
Da nema njega, ukoliko bismo poželeli da pređemo sa jedne strane puta na drugu, morali bismo ići skroz naokolo kako bismo put prešli ili kod NORK-a, ili na uglu sa Modeninom ulicom, a to morate priznati, nije baš najsjajnije rešenje.
Zamislite situaciju u kojoj kasnite na film koji već dugo očekujete i želite da pogledate. Nalazite se sa druge strane Bulevara Mihajla Pupina i od saobraćaja koji se na ovom bulevaru odvija veoma živo, niste u stanju da pređete put.
Ukoliko krenete ka jednom ili drugom pešačkom prelazu, sigurni ste da ćete zakasniti i propustiti onih nekoliko najvažnijih minuta filma koje reditelji strpaju na sam početak kako bi zadržali sve koji počnu da ga gledaju.
Kako vam se to ne bi dogodilo, vi ćete, naravno, rizikovati svoj život i pretrčati ulicu na tom veoma nebezbednom mestu!
Postojanje pothodnika na ovom mestu razrešilo je čitavu ovu situaciju za tili čas.
Sa jedne strane uđeš i dok pogledaš nekoliko izloga sa kvalitetnim italijanskim odelima, već si napolju.
Pothodnik je sagrađen polovinom osamdesetih godina sa prvobitnom namerom da u ratnim uslovima bude javno sklonište.
Zbog toga su mu se Novosađani posebno radovali 1999. godine usled NATO bombardovanja.
Kako danas većinom ratujemo preko tastatura, njegova namena je mnogo plemenitija.
Za pothodnik, ili kako još kažemo i podzemni prolaz, vezuju nas različite asocijacije.
Nekada je to bio Bleki, ulični svirač poznatiji kao dobri duh ovoga grada, a danas su to bakice koje, na stepenicama za ulazak i izlazak iz podzemne građevine, prodaju razne fele cveća.
Ima tu svačega, od onog poljskog sa simboličnom cenom, do ozbiljnijih buketa za koje morate da odvojite preko 600, 700 dinara i da ih upitate: “Od kada mi to živimo u Beogradu i negujemo prestoničke cene?“
Kretanje pod zemljom nikada nije izmamilo prevelike simpatije kod Novosađana, možda se upravo zbog toga u pothodniku život danas odvija znatno sporije nego pre nekoliko godina.
Pokretne stepenice i dalje rade, čisto je i dovoljno toplo da vas zakloni od ledenog vetra zimi dok čekate autobus, međutim, tržni centri su nam ubili naviku da haljinu ili odelo za posebnu priliku potražimo upravo tu.
Ipak, u njemu se još uvek stojički drže nekoliko prodavnica sa kvalitetnom italijanskom garderobom, muškim odelima i čarapara, a mesto na kome se stvara najveća gužva svakako je kopirnica i radnja za izradu fotografija “Canon 2“.
Ukoliko ste Beogradom prolazili podzemnim etapama, sigurno ste primetili česte gomile smeća ili čak, improvizovane dnevne sobe onih nesretnih ljudi koji su ostali bez svojih domova i sada žive na ulici.
Mi, hvala Bogu, dok ne odemo tamo ili ne pogledamo filmove koji prikazuju sliku zapada, ni u malom mozgu nemamo kako bi pothodnik zaista mogao da izgleda.
Ovaj naš je, iako pred penziju, nekako čist, topao i pun komšijske atmosfere.
Često, kada prolazimo kroz njega, toliko žurimo da nemamo vremena da sačekamo pokretne stepenice koje će nas izvesti iz njega već se uspinjemo običnim kako bismo na površinu stigli što brže.
Međutim, koliko kod jurcali i ne obraćali pažnju na sitnice, dokle god nam služi da nas zakloni od kiše i vetra, te prevede sa jedne strane ulice na drugu bez bojazni da će nas neki auto “pokositi“, pothodnik će još dugo biti omiljena prečica Novosađana.
Preuzmite android aplikaciju.
