Da otpad nisu samo deponije iz kojih neretko kulja dim (najčešće metan), već da smeće može da bude i sirovina za proizvodnju energije u više navrata je potvrdila evropska praksa.
Pri tome metan ima globalni potencijal zagrevanja, koji je oko 28 puta veći od potencijala ugljen-dioksida (CO2).
Porast potražnje za energijom, njena sve veća cena i sve teža dostupnost mogu dodatno da motivišu ne samo državni već i privatni sektor da razmišlja o investicijama u ovakva postrojenja, navodi se u Beloj knjizi o dobijanju energije iz otpada u Srbiji, nedavno predstavljenoj javnosti koju je objavilo Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine”.
Postrojenja za dobijanje energije iz otpada u Evropi snabdevala su još 2015. godine 18 miliona stanovnika električnom energijom i 15,2 miliona toplotnom energijom, što je u značajnoj meri doprinelo smanjenju upotrebe fosilnih goriva i emisije gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa elektranama.
Zamena goriva, bilo da je u pitanju prirodni gas, nafta, kameni ugalj ili lignit, u opsegu je od 10 do 50 miliona tona fosilnih goriva koje neće biti potrošene od strane tradicionalnih elektrana, što rezultira izbegavanjem emisije 24 do 49 miliona metričkih tona CO2 dok se proizvodi ekvivalentna energija.
Prilikom dobijanja energije iz otpada, masa otpada se smanjuje za 75 odsto, a zapremina za 90 procenata. Ovo značajno smanjuje količine otpada koje se odlažu na deponije, produžavajući na taj način njihov životni vek.
Tokom procesa dobijanja energije iz otpada količina oslobođenih gasova sa efektom staklene bašte, koji su uzročnici klimatskih promena, daleko je manja u odnosu na najsavremenije sanitarne deponije.
Tehnologija dobijanja energije iz otpada u Evropi je strogo regulisana, uz primenu visokih ekoloških standarda. U postrojenjima se otpad tretira na temperaturama 850 stepeni Celzijusa i više, čime se uništavaju patogeni organizmi.
Preuzmite android aplikaciju.
