Да отпад нису само депоније из којих неретко куља дим (најчешће метан), већ да смеће може да буде и сировина за производњу енергије у више наврата је потврдила европска пракса.
При томе метан има глобални потенцијал загревања, који је око 28 пута већи од потенцијала угљен-диоксида (ЦО2).
Пораст потражње за енергијом, њена све већа цена и све тежа доступност могу додатно да мотивишу не само државни већ и приватни сектор да размишља о инвестицијама у оваква постројења, наводи се у Белој књизи о добијању енергије из отпада у Србији, недавно представљеној јавности коју је објавило Удружење „Инжењери заштите животне средине”.
Постројења за добијање енергије из отпада у Европи снабдевала су још 2015. године 18 милиона становника електричном енергијом и 15,2 милиона топлотном енергијом, што је у значајној мери допринело смањењу употребе фосилних горива и емисије гасова са ефектом стаклене баште у поређењу са електранама.
Замена горива, било да је у питању природни гас, нафта, камени угаљ или лигнит, у опсегу је од 10 до 50 милиона тона фосилних горива које неће бити потрошене од стране традиционалних електрана, што резултира избегавањем емисије 24 до 49 милиона метричких тона ЦО2 док се производи еквивалентна енергија.
Приликом добијања енергије из отпада, маса отпада се смањује за 75 одсто, а запремина за 90 процената. Ово значајно смањује количине отпада које се одлажу на депоније, продужавајући на тај начин њихов животни век.
Током процеса добијања енергије из отпада количина ослобођених гасова са ефектом стаклене баште, који су узрочници климатских промена, далеко је мања у односу на најсавременије санитарне депоније.
Технологија добијања енергије из отпада у Европи је строго регулисана, уз примену високих еколошких стандарда. У постројењима се отпад третира на температурама 850 степени Целзијуса и више, чиме се уништавају патогени организми.
Преузмите андроид апликацију.