Zajednica južnoslovenskih naroda, država generisana iz segmenata različitih kulturnih nasleđa i Istoka i Zapada, u zapadnim političkim i kulturološkim krugovima tolerisana je samo u periodima kada je predstavljala odstupnu granicu zoni nemačkih, a posebno ruskih, kasnije sovjetskih političkih, geopolitičkih i geostrateških interesa.
Na jugoistoku Evrope, u geopolitičkom pogledu, Jugoslaviji je „dodeljena“ uloga nekadašnje Austrougarske. Ustvari, Jugoslavija je trebalo da zameni tog „gorostasa“ velikog „sanitarnog srednjoevropskog i balkanskog kordona“ naspram uticaja Rusije, sa Istoka, kao i Nemačke sa Zapada. Verovatno, ustrojstvo upravo takve Jugoslavije priželjkivao je i Vinston Čerčil, koji je prilikom rada na njenoj obnovi posle 1945. godine sigurno na umu imao i reči izgovorene u njegovoj knjizi „Drugi svetski rat“ o karakteru Austrougarske, zemlje, koju je prema njegovom mišljenju „… sigurno trebalo izmisliti, da kojim slučajem nije postojala…“.
U pomenutom kontekstu moramo da posmatramo i jugoslovensku politiku u Pokretu nesvrstanih.
Zapravo, politička sinkrecija kulturoloških nasleđa Istoka i Zapada, otelotvorena u jugoslovenskoj državi bila je prihvatljiva samo u istorijskim epohama multipolarne ili bipolarne dominacije velikih sila u svetu. Kada bi navedena konstelacija najdominantnijih država na planeti bila narušena ili nestajala onda bi i potreba za takvom državom na Balkanu prestajala.
U suzbijanju potencijalnih interesnih aspiracija Rusije na Balkanu, zapadnim političkim centrima moći nisu pretarano smetali ni monstruozni pogromi nad srpskim narodom, ovekovečenim u genocidu na području zloglasne Nezavisne Države Hrvatske sredinom XX veka, u toku Drugog svetskog rata, niti etnocid u Ratovima iz devedesetih godina na kraju prethodnog stoleća.
U sličnim zločinačkim akcijama, ti zapadni centri političke moći ponekad su i aktivno učestvovali ili bi prećutno preko njih prelazili.
Eksponirajući pojedinačne interese političkih elita hrvatskog, bošnjačkog i albanskog naroda na Balkanu u opšte neokolonijalne aspiracije Zapada za potpunim marginalizovanjem ruskih nacionalnih i geostrateških težnji, tamošnje zapadne zajednice postavile su se u položaj „kvazičuvara“ navodno evropskih i svakako modernih shvatanja o prirodi i potrebama čoveka u savremenom društvu nove civilizacije, pa samim tim i u međusobno suprostavljenim politikama razjedinjenih naciona na jugoistoku Evrope.
Kada je „ruska dominacija“ na Balkanu i u drugim delovima Evrope posustala, slomom bipolarnog političkog mozaika sveta na kraju XX veka, odnosno na početku epohe „globalizma“, odmah su se „povampirile“ i stare aspiracije zapadnih sila u jugoistočnoj Evropi, ali i u drugim delovima planete.
U cilju sveobuhvatnije kontrole društava, jedna za drugom, razbijene su multinacionalne državne tvorevine, a balkanski narodi koji bi prihvatili pomenuti „zapadni koncept“ sopstvenog opstanka, uvođeni su u red zapadnih partnerskih zemalja i nacija, sve dok su takvim interesima i služili. Na taj način, Bugarska i Rumanija postale su članice Evropske unije i pre Srbije i zemalja nastalih na ruševinama bivše Jugoslavije, pa i pre ispunjenja bilo kojih razumnih adaptivnih preduslova za članstvo u toj nadnacionalnoj evropskoj instituciji.
Zluradim misliocima čini se da se jedini preduslov u navedenim političkim akcijama sastojao u geografskoj blizini koje te zemlje imaju u odnosu na međunarodne granice Ruske Federacije.
Dakle, i Rumunija i Bugarska, pa i Hrvatska pre Srbije su primljene u Evropu, a zatim su i pre Srbije postale Zapad. A Srbija? Gde se ona danas nalazi? Srbija se nalazi na putu sopstvenih interesa, pri čemu snažno štiti svoju suverenističku poziciju, kao i suverena prava svog naciona na Balkanu, ali i suverenitet svoje države.
Svoj položaj i svoje interese herojski brani i od Istoka i od Zapada, pri čemu okuplja oko sebe sve balkanske države, kojima je sloboda jedan od principa sopstvenog opstanka. Pri tome, i od Zapada i od Istoka preuzima sve korisne vrednosti, koje su joj potrebne da bi u narednom veku očuvala svoj državni i nacionalni identitet.
(kraj)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
