Gromoglasno najavljen „veliki trijumf“ Aljbina Kurtija i njegovog „Samoopredeljenja“ (Lëvizja Vetëvendosje!–VV) na, upravo završenim lokalnim izborima u južnoj srpskoj pokrajini, „pretvorio se“ u strahoviti debakl iluzije jednog umišljenog kvazi političara, koji je, ovog puta, pomislio da može da „postane“ nekakav „svenacionalni poglavica albanskog etnosa“.
Svakako, i pre poraza na ovim lokalnim izborima, Kurti je za sebe obezbedio naslov i titulu „šerifa“ zapanjujućih skandala, opasnih šovinističkih ispada, ogavne nacionalističke isključivosti, jeftine populističke retorike, te iznad svega, ogoljenih terorističkih akcija protiv srpskog naroda.
Možda bismo razmere Kurtijevog izbornog debakla mogli da uočimo i u činjenici da se tzv. „premijer“ privremenih prištinskih institucija i lider „Samoopredeljenja“, ni posle nekoliko dana od zatvarnja biračkih mesta, nije pojavio pred medijima i svojim „biračkim telom“, kako bi predstavio ili objasnio uzroke svog poraza.
A poraz je evidentan i, već sada se „izdigao“ u svojevrsni „kolektivni šamar“ albanskog naroda na Kosovu i Metohiji, upućen, očigledno psihotičnim koracima glavnog „preprodavca magle na pijačnim političkim tezgama“, a čini se i da je taj „šamar odjeknuo“ od Prištine, preko Londona, pa sve do „prestonice tzv. nezavisnog Kosova“, odnosno Vašingtona.
Kapitulacija Aljbina Kurtija pred predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem (koju je sam Kurti priznao!), kada je na severu Kosova i Metohija, protiv dominantne srpske nacionalne zajednice preduzeo niz terorističkih akcija (slučaj „registarskih tablica“ i napad na „apoteke, lekove, sokove i plazma keks“), materijalizovana je u dodatno opadanje, ionako, već poljuljanog poverenja albanskog biračkog tela u populističku i demagošku politiku aktuelne, tzv. „kosovske vlade“.
Izborni rezultati „Samoopredeljenja“ i njihova komparacija sa uspehom ovog kvazipokreta na prethodnim izborima iz 2017. godine, neumoljivo ukazuju na činjenicu da su albanski birači na Kosovu i Metohiji spoznali stvarne kapacitete i domete Kurtijeve politike.
U prvom krugu ovih izbora, nijedan kandidat „Samoopredeljenja“ za položaje predsednika opština, nije uspeo da u potrebnoj meri „osvoji srca birača“, kako bi za njih i političku opciju, koju predstavljaju, obezbedili pomenute mandate.
Podsetimo se da su na izborima iz 2017. godine, Špend Ahmeti i Mitahir Haskuka, ispred Kurtijevog pokreta, doduše tesno, pobedili u drugom krugu izbora za gradonačelnike Prištine i Prizrena.
Na prethodnim lokalnim izborima u južnoj srpskoj pokrajini, uz pobedu Đendrona Kastratija u Kosovskoj Kamenici (koji je u prvom krugu izbora 2021. godine dobio najviše glasova u „trci za prvog čoveka Kosovske Kamenice“, ali ovog puta ispred Socijaldemokratske partije Kosova–Partia Socialdemokrate e Kosovës, PSD), kandidati „Samoopredeljenja“ za predsednike opština i gradonačelnike, pobedili su u još dva, svakako najveća grada na Kosmetu, u Prištini i Prizrenu.
Kurtijev pokret je i tada dobio značajnu podršku biračkog tela. Po pravilu, „Samoopredeljenje“ je osvajalo drugo ili treće mesto u nadmetanju sa kandidatima ostalih političkih partija, ali moramo da prepoznamo i činjenicu da su „Kurtijevi sledbenici“ tada pobedili u samo tri, od ukupno trideset i osam jedinica lokalne samouprave na Kosmetu.
Međutim, nesporna je njegova pobeda na prevremenim opštim izborima iz 2019. godine, kao i na izborima iz februara 2021. godine, kada je u jednoj, gotovo „referendumskoj atmosferi“, „Samoopredeljenje“ dobilo preko 50 procenata poverenja biračkog tela Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Neko bi pomislio da je „razvijena politička svest“ albanskog, konzervativnog političkog tela na Kosmetu, jasno „razdvojila“, opšte-nacionalne od lokalnih potreba i interesa populacije na Kosovu i Metohiji, te da u tim okolnostima možemo da otkrijemo frapantnu diskrepancu između uspeha „Kurtija na parlamentarnim izborima“, od njegovog debakla na lokalnim izborima!
Upravo, data premisa „uvodi nas“ u proces razumevanja „istinskog stanja odnosa“ na albanskoj političkoj sceni na Kosovu i Metohiji.
U poslednjih nekoliko godina slučaj „političkog nedonoščeta“ u formatu nekakvog kvazi nezavisnog Kosova, te otvoreno geopolitičko i političko žarište, koje iz njega proishodi na zapadnom Balkanu, postalo je dodatno opterećenje za pozicije „tutora“ opisanog stanja, koje prepoznajemo u delovanju „političkog Zapada“.
Višedecenijski, „nepoljuljani“ mafijaško-tribalistički karakter zatvorenog, konzervativnog albanskog društva na Kosmetu, u kome su, na političko-ekonomskom planu, dominirale terorističke, odnosno „ratne“ političke elite na čelu sa negdašnjim komandantima zločinačke OVK, nakon Bregzita i pobede Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama, suočio se sa jednim izazovom. Taj izazov, bio je, svakako višeslojan…
(nastavlja se)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde.
Preuzmite android aplikaciju.
