Громогласно најављен „велики тријумф“ Аљбина Куртија и његовог „Самоопредељења“ (Lëvizja Vetëvendosje!–VV) на, управо завршеним локалним изборима у јужној српској покрајини, „претворио се“ у страховити дебакл илузије једног умишљеног квази политичара, који је, овог пута, помислио да може да „постане“ некакав „свенационални поглавица албанског етноса“.
Свакако, и пре пораза на овим локалним изборима, Курти је за себе обезбедио наслов и титулу „шерифа“ запањујућих скандала, опасних шовинистичких испада, огавне националистичке искључивости, јефтине популистичке реторике, те изнад свега, огољених терористичких акција против српског народа.
Можда бисмо размере Куртијевог изборног дебакла могли да уочимо и у чињеници да се тзв. „премијер“ привремених приштинских институција и лидер „Самоопредељења“, ни после неколико дана од затварња бирачких места, није појавио пред медијима и својим „бирачким телом“, како би представио или објаснио узроке свог пораза.
А пораз је евидентан и, већ сада се „издигао“ у својеврсни „колективни шамар“ албанског народа на Косову и Метохији, упућен, очигледно психотичним корацима главног „препродавца магле на пијачним политичким тезгама“, а чини се и да је тај „шамар одјекнуо“ од Приштине, преко Лондона, па све до „престонице тзв. независног Косова“, односно Вашингтона.
Капитулација Аљбина Куртија пред председником Србије, Александром Вучићем (коју је сам Курти признао!), када је на северу Косова и Метохија, против доминантне српске националне заједнице предузео низ терористичких акција (случај „регистарских таблица“ и напад на „апотеке, лекове, сокове и плазма кекс“), материјализована је у додатно опадање, ионако, већ пољуљаног поверења албанског бирачког тела у популистичку и демагошку политику актуелне, тзв. „косовске владе“.
Изборни резултати „Самоопредељења“ и њихова компарација са успехом овог квазипокрета на претходним изборима из 2017. године, неумољиво указују на чињеницу да су албански бирачи на Косову и Метохији спознали стварне капацитете и домете Куртијеве политике.
У првом кругу ових избора, ниједан кандидат „Самоопредељења“ за положаје председника општина, није успео да у потребној мери „освоји срца бирача“, како би за њих и политичку опцију, коју представљају, обезбедили поменуте мандате.
Подсетимо се да су на изборима из 2017. године, Шпенд Ахмети и Митахир Хаскука, испред Куртијевог покрета, додуше тесно, победили у другом кругу избора за градоначелнике Приштине и Призрена.
На претходним локалним изборима у јужној српској покрајини, уз победу Ђендрона Кастратија у Косовској Каменици (који је у првом кругу избора 2021. године добио највише гласова у „трци за првог човека Косовске Каменице“, али овог пута испред Социјалдемократске партије Косова–Partia Socialdemokrate e Kosovës, PSD), кандидати „Самоопредељења“ за председнике општина и градоначелнике, победили су у још два, свакако највећа града на Космету, у Приштини и Призрену.
Куртијев покрет је и тада добио значајну подршку бирачког тела. По правилу, „Самоопредељење“ је освајало друго или треће место у надметању са кандидатима осталих политичких партија, али морамо да препознамо и чињеницу да су „Куртијеви следбеници“ тада победили у само три, од укупно тридесет и осам јединица локалне самоуправе на Космету.
Међутим, неспорна је његова победа на превременим општим изборима из 2019. године, као и на изборима из фебруара 2021. године, када је у једној, готово „референдумској атмосфери“, „Самоопредељење“ добило преко 50 процената поверења бирачког тела Албанаца на Косову и Метохији.
Неко би помислио да је „развијена политичка свест“ албанског, конзервативног политичког тела на Космету, јасно „раздвојила“, опште-националне од локалних потреба и интереса популације на Косову и Метохији, те да у тим околностима можемо да откријемо фрапантну дискрепанцу између успеха „Куртија на парламентарним изборима“, од његовог дебакла на локалним изборима!
Управо, дата премиса „уводи нас“ у процес разумевања „истинског стања односа“ на албанској политичкој сцени на Косову и Метохији.
У последњих неколико година случај „политичког недоношчета“ у формату некаквог квази независног Косова, те отворено геополитичко и политичко жариште, које из њега происходи на западном Балкану, постало је додатно оптерећење за позиције „тутора“ описаног стања, које препознајемо у деловању „политичког Запада“.
Вишедеценијски, „непољуљани“ мафијашко-трибалистички карактер затвореног, конзервативног албанског друштва на Космету, у коме су, на политичко-економском плану, доминирале терористичке, односно „ратне“ политичке елите на челу са негдашњим командантима злочиначке ОВК, након Брегзита и победе Доналда Трампа у Сједињеним Америчким Државама, суочио се са једним изазовом. Тај изазов, био је, свакако вишеслојан…
(наставља се)
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде.
Преузмите андроид апликацију.
