Početna > Blog
Blog Svet

Ognjen Karanović: Kraj torijevske vladavine u Velikoj Britaniji? (prvi deo)

U Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske od 1931. godine postoji pravilo koje određuje da opšti izbori moraju da budu održani jednom u pet godina do isteka mandata postojećeg saziva parlamenta.
Foto: Gradske info

Takođe, tadašnje britanske vlasti odredile su da je glasanje na opštim izborima potrebno uvek organizovati četvrtkom, zbog procene da su birači tog dana u nedelji znatno više motivisani za „izlazak na biračka mesta“. Iz datih razloga, u narednoj godini, tačnije do 17. decembra 2024. godine mogli bismo da očekujemo raspuštanje sadašnjeg saziva Parlamenta i raspisivanje opštih izbora.

Nakon političkih previranja u vezi sa legislativnom nadležnošću vlade i premijera (usvajanje 2011. godine, a onda i poništavanje Zakona o terminu izbora 2022. godine, te prihvatanje Zakona o raspuštanju i sazivanju Parlamenta iz 2022. godine) u pogledu izbornih ciklusa u Velikoj Britaniji, jasno je da Riši Sunak ima pravo da prema sopstvenoj proceni odredi termin održavanja narednih opštih izbora u Kraljevstvu.

Zapravo, britanski premijer odrediće tačan datum održavanja izbora, a kralj Čarls III raspustiće sadašnji saziv Parlamenta.

Ukoliko premijer Sunak ne odredi tačan datum održavanja izbora do petogodišnjice početka rada aktuelnog saziva Donjeg doma Parlamenta 17. decembra naredne godine, najviši zakonodavni organ u Kraljevstvu biće automatski raspušten. Neformalne informacije iz kruga bliskih saradnika britanskog premijera obaveštavaju nas da bi datum novih izbora mogao da bude u martu ili aprilu 2024. godine, pošto postoje ozbiljne procene da će do tada popularnost Konzervativne stranke i Rišija Sunaka znatno porasti.

Navedeni podaci nam otkrivaju neverovatnu okolnost prema kojoj jedan od najnepopularnijih torijevskih premijera u poslednjih trideset godina (svakako, posle Liz Tras) očekuje pobedu na narednim opštim izborima! Bio bi to svojevrsni politički fenomen i to ne samo zbog činjenice da bi na taj način konzervativci zabeležili i petu uzastopnu pobedu na opštim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu, već i zbog istorijata strahovitih društvenih i političkih transformacija u Britaniji koje su obeležile torijevsku vladavinu u poslednjih trinaest godina.

Sasvim je očigledno da u socijalno-političkom, duhovnom, pa i u ekonomskom pogledu Velika Britanija nije više isto društvo sa početka ovog stoleća.

Takođe, za brojne negativne posledice tih transformacija građani Britanije, a još više tamošnja opozicija krive upravo Konzervativnu stranku. Svi rezultati istraživanja političkih opredeljenja britanskih birača realizovanih u proteklih nekoliko meseci govore da će na predstojećim opštim izborima „podanici kralja Čarlsa“ svoje poverenje pokloniti laburistima, te da će ta okolnost označiti i kraj decenijske torijevske vladavine.

Uostalom, sve ankete produkovane do 8. avgusta ove godine pokazale su da Laburistička partija može da očekuje pobedu na sledećim izborima. Tačnije, prema rezultatima tih anketa laburisti bi trebalo da očekuju podršku oko 45% biračkog tela, što bi im obezbedilo 365 mandata u Parlamentu od ukupno 630 poslaničkih mesta. Na taj način, laburisti bi dobili 163 poslanička mesta više u odnosu na sadašnjih 202, pri čemu ne bi izgubili ni u jednom izbornom okrugu.

Prema navedenim projekcijama Sunakovi konzervativci izgubili bi 180 mandata od sadašnjih 365, što znači da bi osvojili 26 procenata podrške biračkog tela, odnosno 185 poslaničkih mesta u Donjem domu.

Takođe, ni bi pobedili ni u jednom izbornom okrugu u kome nisu ostvarili apsolutni uspeh na izborima iz 2019. godine. Nakon skandaloznog odstupanja Nikole Sturdžen sa položaja liderke Škotske nacionalne partije, ali i mesta premijerke Škotske, vodeća škotska politička stranka uspela je da vrati poverenje kod dela biračkog tela, što bi na nacionalnom nivou moglo da joj obezbedi četiri procenta glasova na izborima 2024. godine.

Istovetan procenat glasova ŠNP dobila je i na izborima iz 2019. godine. Na ovaj način, ŠNP obezbedila bi 48 mandata u Donjem domu, pri čemu škotski analitičari očekuju da pomenuta partija izgubi izbore u sedam izbornih okruga na kojima je zabeležila pobedu 2019. godine, dok bi istovremeno mogla da ostvari uspeh u novih sedam izbornih okruga. Liberalne demokrate mogle bi da očekuju veoma blagi pad podrške biračkog tela u visini manjoj od jednog procenta u odnosu na izbore iz 2019. godine (2019. godine: 11,74%; 2024. godine: oko 10,89%).

Na taj način, liberalne demokrate bile bi četvrta politička opcija po „parlamentarnoj snazi“ i osvojile bi ukupno 28 mandata u Donjem domu.

U aktuelnom sazivu Donjeg doma liberalne demokrate imaju 11 poslaničkih mesta, ali na predstojećim izborima mogle bi da očekuju da izgube podršku samo u jednom izbornom okrugu gde su pobedile 2019. godine, dok bi ostvarile apsolutni uspeh u drugih osamnaest izbornih okruga. Zeleni bi mogli da očekuju uvećanje poverenja birača, što bi im obezbedilo oko 5 procenata podrške (sa postojećih 2,8%).

Međutim, Zeleni bi mogli da očekuju samo jedan mandat u Donjem domu. Pored njih, Partija Velsa (Plaid Cymru), Demokratska partija unionista (DUP) iz Severne Irske, Reformska stranka (bivša Bregzit stranka) i druge, mogle bi (svaka pojedinačno) da očekuju podršku manju od jednog procenta biračkog tela. Svi ovi podaci ukazuju da Britaniju očekuje nova epoha – doba vladavine Radničke partije Kira Rodnija Starmera. Međutim, da li će ove prognoze zaista i biti ostvarene. Konzervativci tvrde da je njihova pobeda izvesna…

(nastaviće se)


Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS

 

Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.

 

Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:

Ognjen Karanović: Rusija posle puča (prvi deo)

Preuzmite android aplikaciju.