У Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске од 1931. године постоји правило које одређује да општи избори морају да буду одржани једном у пет година до истека мандата постојећег сазива парламента.
Такође, тадашње британске власти одредиле су да је гласање на општим изборима потребно увек организовати четвртком, због процене да су бирачи тог дана у недељи знатно више мотивисани за „излазак на бирачка места“. Из датих разлога, у наредној години, тачније до 17. децембра 2024. године могли бисмо да очекујемо распуштање садашњег сазива Парламента и расписивање општих избора.
Након политичких превирања у вези са легислативном надлежношћу владе и премијера (усвајање 2011. године, а онда и поништавање Закона о термину избора 2022. године, те прихватање Закона о распуштању и сазивању Парламента из 2022. године) у погледу изборних циклуса у Великој Британији, јасно је да Риши Сунак има право да према сопственој процени одреди термин одржавања наредних општих избора у Краљевству.
Заправо, британски премијер одредиће тачан датум одржавања избора, а краљ Чарлс III распустиће садашњи сазив Парламента.
Уколико премијер Сунак не одреди тачан датум одржавања избора до петогодишњице почетка рада актуелног сазива Доњег дома Парламента 17. децембра наредне године, највиши законодавни орган у Краљевству биће аутоматски распуштен. Неформалне информације из круга блиских сарадника британског премијера обавештавају нас да би датум нових избора могао да буде у марту или априлу 2024. године, пошто постоје озбиљне процене да ће до тада популарност Конзервативне странке и Ришија Сунака знатно порасти.
Наведени подаци нам откривају невероватну околност према којој један од најнепопуларнијих торијевских премијера у последњих тридесет година (свакако, после Лиз Трас) очекује победу на наредним општим изборима! Био би то својеврсни политички феномен и то не само због чињенице да би на тај начин конзервативци забележили и пету узастопну победу на општим изборима у Уједињеном Краљевству, већ и због историјата страховитих друштвених и политичких трансформација у Британији које су обележиле торијевску владавину у последњих тринаест година.
Сасвим је очигледно да у социјално-политичком, духовном, па и у економском погледу Велика Британија није више исто друштво са почетка овог столећа.
Такође, за бројне негативне последице тих трансформација грађани Британије, а још више тамошња опозиција криве управо Конзервативну странку. Сви резултати истраживања политичких опредељења британских бирача реализованих у протеклих неколико месеци говоре да ће на предстојећим општим изборима „поданици краља Чарлса“ своје поверење поклонити лабуристима, те да ће та околност означити и крај деценијске торијевске владавине.
Уосталом, све анкете продуковане до 8. августа ове године показале су да Лабуристичка партија може да очекује победу на следећим изборима. Тачније, према резултатима тих анкета лабуристи би требало да очекују подршку око 45% бирачког тела, што би им обезбедило 365 мандата у Парламенту од укупно 630 посланичких места. На тај начин, лабуристи би добили 163 посланичка места више у односу на садашњих 202, при чему не би изгубили ни у једном изборном округу.
Према наведеним пројекцијама Сунакови конзервативци изгубили би 180 мандата од садашњих 365, што значи да би освојили 26 процената подршке бирачког тела, односно 185 посланичких места у Доњем дому.
Такође, ни би победили ни у једном изборном округу у коме нису остварили апсолутни успех на изборима из 2019. године. Након скандалозног одступања Николе Стурџен са положаја лидерке Шкотске националне партије, али и места премијерке Шкотске, водећа шкотска политичка странка успела је да врати поверење код дела бирачког тела, што би на националном нивоу могло да јој обезбеди четири процента гласова на изборима 2024. године.
Истоветан проценат гласова ШНП добила је и на изборима из 2019. године. На овај начин, ШНП обезбедила би 48 мандата у Доњем дому, при чему шкотски аналитичари очекују да поменута партија изгуби изборе у седам изборних округа на којима је забележила победу 2019. године, док би истовремено могла да оствари успех у нових седам изборних округа. Либералне демократе могле би да очекују веома благи пад подршке бирачког тела у висини мањој од једног процента у односу на изборе из 2019. године (2019. године: 11,74%; 2024. године: око 10,89%).
На тај начин, либералне демократе биле би четврта политичка опција по „парламентарној снази“ и освојиле би укупно 28 мандата у Доњем дому.
У актуелном сазиву Доњег дома либералне демократе имају 11 посланичких места, али на предстојећим изборима могле би да очекују да изгубе подршку само у једном изборном округу где су победиле 2019. године, док би оствариле апсолутни успех у других осамнаест изборних округа. Зелени би могли да очекују увећање поверења бирача, што би им обезбедило око 5 процената подршке (са постојећих 2,8%).
Међутим, Зелени би могли да очекују само један мандат у Доњем дому. Поред њих, Партија Велса (Plaid Cymru), Демократска партија униониста (ДУП) из Северне Ирске, Реформска странка (бивша Брегзит странка) и друге, могле би (свака појединачно) да очекују подршку мању од једног процента бирачког тела. Сви ови подаци указују да Британију очекује нова епоха – доба владавине Радничке партије Кира Роднија Стармера. Међутим, да ли ће ове прогнозе заиста и бити остварене. Конзервативци тврде да је њихова победа извесна…
(наставиће се)
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
