Tragedija jedne zemlje u ratu najbolje se ogleda u okolnostima kada država koja pokrene oružani konflikt, taj sukob prepusti opštini i selu „da ga završi“. Na ovaj način (najkraće i banalno) mogli bi smo da pružimo analizu dosadašnjeg toka „velike prolećne ofanzive“ Oružanih snaga Ukrajine protiv ruskih vojnih snaga u ovoj unesrećenoj zemlji.
Pri tom, verovatno najčasniji, najodgovorniji i najrodoljubiviji ljudi i žive u seoskim domaćinstvima i zajednicama, što ne može da izvrši uticaj na činjenicu da (figurativno rečeno) „selo“ ili opština ne poseduju logistički kapacitet da zaštite „branik jedne otadžbine“ (bilo ruske ili ukrajinske) na način kako to jedino može da uradi odgovorna država.
Belosvetski zvaničnici sa političkog Zapada „slavodobitno“ i „pomahnitalo otpisuju milijarde dolara vojne pomoći“ Ukrajini, izražene u prodatoj i isporučenoj najsavremenijoj ratnoj opremi i oružju.
Desetine „leoparda, himarsa, irisa, patriota“ i ostalih „zveri savremene ratne tehnologije uliva se u ovu spaljenu zemlju“. U trenutku najave početka obučavanja ukrajinskih pilota za upravljanjem avionima F-16, „ponosom američkog i NATO ratnog vazduhoplovstva“, Zelenski „kliče“ da je potrebno još više naoružanja u deklarativno objavljenom cilju „oslobađanja granica Ukrajine iz 1991. godine“, kako bi se (citiramo): „…rat zadržao u granicama naše zemlje…“.
Groteskna izjava „najvećeg ratnog vođe u kraćoj istoriji ukrajinske državnosti“. Dok „tutnji“ otvoreni sukob između ruskog vojnog vrha (Šojgua i Gerasimova), sa jedne i oslobodioca mučenog Bahmuta, Jevgenija Prigožina, komandanta „Vagnera“, sa druge strane, Putin naglašava da nije potreban novi „talas“ mobilizacije za Specijalnu vojnu operaciju, te da u strategiji i taktici ruskih oružanih snaga nisu predviđene neke ozbiljnije izmene.
Do danas, Rusija je upotrebila 15 procenata resursa u svojoj Specijalnoj vojnoj operaciji. U opisanim okolnostima počela je dugo najavljivana i prema pojedinim „ostrašćenim, zapadnoprofilisanim“, spoljnopolitičkim, komentatorskim analizama – odlučujuća „ukrajinska kontraofanziva“.
Zvanično, njen početak označen je diverzantskim upadima, prema standardima NATO, obučenih kriminogenih struktura unutar OSU u pogranična sela Belgorodske oblasti u Ruskoj Federaciji, kao i vazdušnim udarima dronova po unutrašnjosti evropskog dela Rusije, ali i Krima.
Nakon ove „taktike odvraćanja pažnje“, te uništenja hersonske brane, usledio je udar koncentrisanih divizija OSU u Zaporoškoj oblasti.
Prema nepotvrđenim rezultatima analiza vojnoobaveštajnih centara iz zemalja NATO, kao neformalno ratujuće strane u Ukrajini, OSU je postigla ograničene uspehe, te je navodno zaposela oko 100 kvadratnih kilometara teritorije iza prve linije ruske odbrane.
Tačnije, zaposeli su nekolicinu sela na pravcu Melitopolja, koji verovatno predstavlja kratkoročni cilj kijevskog režima u ovoj ofanzivi. Pre nekoliko meseci, u tekstovima na ovom blogu, naglasili smo da je cilj Kijeva zaposedanje primorske oblasti na Azovskom moru između Marijuoplja i Krima.
Bez obzira na tvrdnje da „glavni udar kontraofanzive“ OSU još nije počeo, izveštaji sa prvih linija fronta nisu ohrabrujući za kijevski režim. Pokazalo se da su NATO i kijevski „ratni tribuni“ bili u pravu na početku rata kada su tvrdili da „rusko preuzimanje sela i varošica“ u Luganskoj i Donjeckoj republici „nema veliki značaj za ishod rata“.
Tako i sad. Ruske linije nisu se „obrušile“. Dok malobrojne trupe na terenu praktično vode pozicioni rat iscrpljivanja, dotle su uništeni „leopardi“ i „himarsi“ postali „dekoracija“ za razorena zaporoška sela, kao i meta za ruske dronove.
Možda će se ponoviti ratni scenario od leta prošle godine, kada su OSU izvele glavni i veoma uspešni napad na „istočnom frontu“ u Harkovskoj i Donjeckoj oblasti, nakon inicijalnih „varki i odvraćanja“ na „herskonskom ratištu“.
Možda su i Rusi naučili tu lekciju, te neće dozvoliti da „težinu rata na svojim plećima iznesu zaporoška ili donjecka sela“ i njihovo hrabro stanovništvo. Jedino je sigurno da je ovaj rat dobio karakter decenijskog sukoba.
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Ognjen Karanović: Jedan pogled na posledice agresije NATO na SRJ 1999. godine (drugi deo)
Preuzmite android aplikaciju.
