Dve nedelje od pokretanja specijalne vojne intervencije u Ukrajini, ruski predsednik, Vladimir Putin, izvršio je pravi „udar“ na Petu službu Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije.
Navodno, rukovodioci ove službe, a među prvima, načelnik ove organizacione jedinice (za koju postoji tvrdnja da je, zapravo „služba unutar službe“) general-pukovnik Sergej Beseda, kao i njegov zamenik, uhapšeni su, pri čemu im je određena mera kućnog pritvora.
Takođe, postoje tvrdnje da su ovi bivši visoki rukovodioci u ruskom obaveštajno-bezbednosnom aparatu, u međuvremenu, premešteni u „klasičan zatvor“, gde su smešteni u paviljone sa izvršiocima najtežih krivičnih dela. Optuženi su za „zloupotrebu operativnih sredstava namenjenih za subverzivne aktivnosti i za pružanje loših obaveštajnih podataka uoči invazije Rusije, usled čega je ruska vojna operacija u Ukrajini posrnula“.
Navedena „Peta služba FSB“ je bila odgovorna za pružanje obaveštajnih podataka o političkim procesima na prostorima zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, a imala je krucijalnu ulogu u analizi stanja u Ukrajini uoči ruske invazije.
Osnovna procena Kremlja sastoji se u njihovom uverenju da je spoljno-obaveštajni ogranak Pete službe, tzv. Odeljenje za operativne informacije (DOI) obmanjivalo vojno-politički vrh Rusije, uključujući tu i Putina, o stvarnom stanju oružanih snaga Ukrajine, te o političkim prilikama u ovoj bivšoj sovjetskoj državi.
Delimično, navedeni slučaj, u javnosti je predstavljen u kontekstu namere bezbednosnih organa da „kazne tendenciozne propuste“ u radu pomenutih funkcionera obaveštajno-bezbednosnog aparata, koji su (navodno) „Putinu govorili ono što je ruski predsednik želeo da čuje“.
Dakle, nije navedeno da je „rad Pete službe“ kompromitovan, zbog interesa spoljnopolitičkih neprijatelja Ruske Federacije, već usled lukrativnog delovanja Besede i njegovih saradnika.
Pomenuta konstatacija neminovno nas podseća na tvrdnje da se ruska specijalna vojna operacija odvija „u potpunom skladu sa prethodno ustanovljenim planovima kremaljskog vojno-političkog vrha“, te da ne postoji nikakav zastoj u borbama protiv ukrajinskih oružanih snaga, već samo „temeljno urušavanje neprijateljskog odbrambenog sistema“.
Dato, „temeljno mlevenje“ ukrajinskih vojnih snaga, zaista se i dešava! Nismo sigurni, kako bismo opisali činjenicu da gotovo tri meseca od početka sukoba, ruske snage još uvek nisu oslobodile Donbas (što je nedavno predstavljeno, kao konačni cilj vojne operacije), dok se u crnomorskoj luci Mariupolj i dalje odvijaju ogorčene borbe za čeličanu „Azovstalj“.
Ostavimo ironiju po strani. Jasno je da Rusija, kao velika sila, sa jednom od dve najmoćnije vojske na svetu, nije smela da dopusti da mesecima nakon početka rata, ukrajinske oružane snage i dalje kontrolišu svoj vazdušni prostor, te i dalje imaju operativne, ofanzivne i defanzivne raketne sisteme, pri čemu se brojnost ruskih snaga „na terenu“, uglavnom nije ni menjala.
Nažalost, XXI vek, očigledno je označio i početak nove epohe u zastrašujućem razvoju ratnih tehnologija, pri čemu, oklopno-tenkovska oružja lagano postaju prevaziđena, odnosno ustupaju prednost tzv. „pametnim tehnologijama“, koje ne dopuštaju da neprijatelj ostane skoncentrisan u gustim, gradskim jezgrima, gde je mogućnost vođenja oružanog konflikta uz minimalne ljudske žrtve, svedena na minimum.
U opisanim okolnostima primene drugačije strategije i taktike ruske vojske, bilo bi manje verovatno da „Azovstalj“ postane simbol nekakvog herojskog otpora i mučeništva ukrajinske odbrane.
Čak i ova teza dokazuje strahoviste propuste u planiranju „temeljne“ operacije ruskih oružanih snaga u Ukrajini. Međutim, Putin će na kraju proglasiti pobedu. Možda i uskoro, kada Azovstalj konačno bude osvojen. Verovatno, ruskoj vojsci će „poći za rukom“ da oslobodi i Donbas. Ali koja je cena plaćena za ove potencijalne uspehe?!
(nastavlja se)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Ognjen Karanović: Između Pekinga i Brisela – sudbina Rusije (deveti deo)
Preuzmite android aplikaciju.
