Почетна > Блог
Блог Свет

Огњен Карановић: Између Пекинга и Брисела – судбина Русије (десети део)

Две недеље од покретања специјалне војне интервенције у Украјини, руски председник, Владимир Путин, извршио је прави „удар“ на Пету службу Федералне службе безбедности Руске Федерације.
Фото: Градске инфо

Наводно, руководиоци ове службе, а међу првима, начелник ове организационе јединице (за коју постоји тврдња да је, заправо „служба унутар службе“) генерал-пуковник Сергеј Беседа, као и његов заменик, ухапшени су, при чему им је одређена мера кућног притвора.

Такође, постоје тврдње да су ови бивши високи руководиоци у руском обавештајно-безбедносном апарату, у међувремену, премештени у „класичан затвор“, где су смештени у павиљоне са извршиоцима најтежих кривичних дела. Оптужени су за „злоупотребу оперативних средстава намењених за субверзивне активности и за пружање лоших обавештајних података уочи инвазије Русије, услед чега је руска војна операција у Украјини посрнула“.

Наведена „Пета служба ФСБ“ је била одговорна за пружање обавештајних података о политичким процесима на просторима земаља бившег Совјетског Савеза, а имала је круцијалну улогу у анализи стања у Украјини уочи руске инвазије.

Основна процена Кремља састоји се у њиховом уверењу да је спољно-обавештајни огранак Пете службе, тзв. Одељење за оперативне информације (ДОИ) обмањивало војно-политички врх Русије, укључујући ту и Путина, о стварном стању оружаних снага Украјине, те о политичким приликама у овој бившој совјетској држави.

Делимично, наведени случај, у јавности је представљен у контексту намере безбедносних органа да „казне тенденциозне пропусте“ у раду поменутих функционера обавештајно-безбедносног апарата, који су (наводно) „Путину говорили оно што је руски председник желео да чује“.

Дакле, није наведено да је „рад Пете службе“ компромитован, због интереса спољнополитичких непријатеља Руске Федерације, већ услед лукративног деловања Беседе и његових сарадника.

Поменута констатација неминовно нас подсећа на тврдње да се руска специјална војна операција одвија „у потпуном складу са претходно установљеним плановима кремаљског војно-политичког врха“, те да не постоји никакав застој у борбама против украјинских оружаних снага, већ само „темељно урушавање непријатељског одбрамбеног система“.

Дато, „темељно млевење“ украјинских војних снага, заиста се и дешава! Нисмо сигурни, како бисмо описали чињеницу да готово три месеца од почетка сукоба, руске снаге још увек нису ослободиле Донбас (што је недавно представљено, као коначни циљ војне операције), док се у црноморској луци Мариупољ и даље одвијају огорчене борбе за челичану „Азовстаљ“.

Оставимо иронију по страни. Јасно је да Русија, као велика сила, са једном од две најмоћније војске на свету, није смела да допусти да месецима након почетка рата, украјинске оружане снаге и даље контролишу свој ваздушни простор, те и даље имају оперативне, офанзивне и дефанзивне ракетне системе, при чему се бројност руских снага „на терену“, углавном није ни мењала.

Нажалост, XXI век, очигледно је означио и почетак нове епохе у застрашујућем развоју ратних технологија, при чему, оклопно-тенковска оружја лагано постају превазиђена, односно уступају предност тзв. „паметним технологијама“, које не допуштају да непријатељ остане сконцентрисан у густим, градским језгрима, где је могућност вођења оружаног конфликта уз минималне људске жртве, сведена на минимум.

У описаним околностима примене другачије стратегије и тактике руске војске, било би мање вероватно да „Азовстаљ“ постане симбол некаквог херојског отпора и мучеништва украјинске одбране.

Чак и ова теза доказује страховисте пропусте у планирању „темељне“ операције руских оружаних снага у Украјини. Међутим, Путин ће на крају прогласити победу. Можда и ускоро, када Азовстаљ коначно буде освојен. Вероватно, руској војсци ће „поћи за руком“ да ослободи и Донбас. Али која је цена плаћена за ове потенцијалне успехе?!

 

(наставља се)

 

Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:

Ognjen Karanović: Između Pekinga i Brisela – sudbina Rusije (deveti deo)

Преузмите андроид апликацију.