Bez sumnje, rat u Ukrajini predstavljaće „prelomnu“ tačku u budućoj periodizaciji istorije. Zapravo, svet, izgrađen na temeljima pobede Koalicije Ujedinjenih naroda nad Silama osovine 1945. godine, kao i njegova poslednja faza razvoja (posthladnoratovski svet nakon kolapsa Istočnog lagera i Sovjetskog Saveza 1991. godine) neumitno je okončao svoje postojanje.
Takođe, u akademsko-političkim krugovima širom svetskih meridijana preobladava stav da nakon rusko-ukrajinskog rata, isti taj svet i čovečanstvo „više nikada neće biti isti“. Čak i da ne prepoznajemo određeni „višak emocija“ u pomenutoj misli, ponovo nesumnjivo, data tvrdnja „ophrvana je“ sumornom istonom. Svet više nikada neće biti isti.
Međutim, niko još ne može da pruži dovoljno pouzdanu profil koordinatnog sistema, koji bi nam pomogao da dokučimo „kako će izgledati taj postratni svet“!
Sve navedene tvrdnje i odrednice u vezi sa izgledom sveta nakon rusko-ukrajinskog rata mogli bismo da projektujemo i na evropske meridijane, posebno u odnosu na sudbinu Evropske unije. U okolnostima kada je postalo jasno da ovaj rat neće biti okončan ni u narednim godinama (možda i decenijama) dolazimo u priliku da „projekcije budućnosti“ u vezi sa položajem, ulogom i funkcijom EU u budućnosti ograničimo na narednu, 2023. godinu.
Potpuno je jasno da je politička i ekonomska kriza, neposredno produkovana pandemijskim godinama (koje još nisu okončane), a onda i rusko-ukrajinskim ratom snažno i najviše pogodila zemlje EU, kao globalnog geopolitičkog i ekonomskog činioca svetskih procesa i stanja.
Vrhunci talasa svesno indukovane kolektivne antiruske histerije „raspaljuju strasti“ u evropskim prestonicama, već mesecima.
Na kraju ove godine, kolektivna svest Evropljana, zamagljena prenaglašenim emocijama, sasvim neznatno je „počela da se budi“. Ti znaci „mamurluka“ ili „jutarnjeg bunila“ postaju očiti, posebno u nemačkim privrednim i političkim krugovima. Sasvim je očigledno da je Nemačka odlučila da „pronađe“ sopstveni put, čak i autonomno u odnosu na druge zemlje EU, posebno u odnosu na „ratoborne države“ na istoku Evropske unije.
Svega nekoliko sati pre nastanka ovog bloga, nemački kancelar Olaf Šolc izrekao je reči koje su u proteklim mesecima bile gotovo nezamislive: „Zapad će morati da vrati komunikaciju i saradnju Rusijom nakon završetka Specijalne vojne operacije“ (parafrazirano). Koji parametri su uticali na izmenu retorike kod nemačkog kancelara. Nakon snažne prve polovine godine, privreda EU je sada ušla u mnogo izazovniju fazu. Šokovi izazvani rusko-ukrajinskim ratom umanjuju globalnu potražnju i pojačavaju inflatorne pritiske u svetu, a posebno u EU.
Zbog svoje geografske blizine ratu i velikog oslanjanja na uvoz energenata (posebno gasa) iz Rusije, Evropa zauzima najizloženije mesto u redu naprednih ekonomija, kada je reč o njenoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti.
Energetska kriza narušava kupovnu moć stanovništva, te vrši snažan negativan pritisak na proizvodnju. Kao rezultat toga, izgledi za rast BDP u 2023. godini znatno su slabiji, ali i potentniji za inflaciju u odnosu na prelaznu projekciju Evropske komisije iz juna 2022. godine. Veliki udar na svoje ekonomije evropske zemlje mogu da očekiju u prvoj polovini 2023. godine. Realni rast BDP u EU najviše iznenađenje produkovao je u prvoj polovini 2022. godine, pošto su evropski građani pojačali svoje potrošačke navike, posebno u sferi tercijarne privrede.
Ekspanzija je nastavljena i u trećem kvartalu, ali znatno slabijim tempom. U uslovima povećane neizvesnosti, visokih pritisaka na cene energije, erozije kupovne moći stanovništva, restriktrivnijih uslova finansiranja očekujemo da će EU, države evrozone, kao i većinu zemalja članica kriza uvesti u recesiju i to u posednjem kvartalu godine.
Ipak, snažan zamah iz 2021. godine, rast u prvoj polovini ove godine trebalo bi da podignu realni rast BDP u 2022. godini na 3,3% u EU (3,2% u evrozoni), što predstavlja znatno višu cifru u odnosu na projektovanih 2,7% od pre nekoliko meseci.
Usled visoke stope inflacije, koja nastavlja da narušava standard širokih slojeva populacija u državama EU kontrakcija privredne aktivnosti biće nastavljena i u 2023. godini. U drugom kvartalu naredne godine očekuje se umanjenje inflacije, a sa njim i viši stepen rasta BDP.
Međutim, sa snažnim odsustvom trgovinske potražnje privredna aktivnost ostaće umanjena i to sa rastom BDP, koji će dostići 0,3% u svim državama EU u 2023. godini. Tegobna energetska bezbednost na zimu 2023/2024. godine, uz iscrpljivanje vojne pomoći ukrajinskim oružanim snagama, te uz „opšti zamor zbog rata“, politički Zapad u EU doživeće velike socijalne i političke nemire.
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Ognjen Karanović: Jedan pogled na rat u 2023. godini – treći deo
Preuzmite android aplikaciju.
