Prerano „otpisani“ Dodik, svoju političku snagu trijumfalno je vratio na izborima za gradonačelnika Prijedora, gde je kandidat njegove partije, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Slobodan Javor, osvojio ubedljivu većinu glasova (53%) od ukupnog biračkog tela, koje je ostvarilo svoje građansko pravo i obavezu na biralištima. Tradicionalno, glasači „izlaze na birališta“ u masovom procentu u BiH.
U realnim procentima (s obzirom na projektovano stvaran broj građana sa biračkim pravom), ponekad taj „opseg glasačkog tela“ dostiže i procenat od 70% građana, koji su registrovani u biračkim spiskovima. Međutim, na poslednjim vanrednim izborima u Prijedoru, na „biračkim mestima pojavilo se“, tek nešto više od 30% građana sa biračkim pravom.
Navedene okolnosti, pojedini političari i analitičari odmah su okarakterisali, kao siguran pokazatelj da „Dodikov trijumf“ i nije „toliko ubedljiv“, te da je većina birača odlučila da SNSD i njenom kandidatu za „prvog čoveka“ Prijedora, uskrate podršku. No, pomenuti pratioci političkih procesa i stanja u Srpskoj i BiH prevideli su činjenicu da građani Prijedora nisu pružili podršku ni Javorovom protivkandidatu iz redova Demokratskog narodnog saveza (DNS), gospodinu Goranu Predojeviću.
Takođe, u obavezi smo da naglasimo da je Dodikov SNSD ostao apsolutni pobednik u Prijedoru i na izborima za srpskog člana Predsedništva BiH, 2018. godine, kada je na birališta u ovom gradu izašlo 45% glasača.
Kao što smo naglasili u prethodna dva bloga, više od deceniju i po, DNS je bio jedan od izuzetno pouzdanih koalicionih partnera Dodikovom SNSD. Međutim, nakon opštih izbora iz 2018. godine i raskola u stranci, koju danas vodi Nenad Nešić (inače, vlasnik i odgovorno lice u nekoliko veoma uspešnih kompanija u Republici Srpskoj), DNS je postao deo „opozicionog tabora“, uz PDP i SDS.
Nakon „prijedorskog debakla“, koji su doživeli DNS (koji je i nastao, upravo u Prijedoru) i opozicija, između pomenutih „opozicionih saveznika“ usledile su optužbe za „neprincipijelno političko delovanje“.
Srpska demokratska stranka i Partija demokratskog progresa optužuju Nešića da je bio „Dodikov pritajeni saveznik“ u redovima opozicije, te da je to bio glavni razlog, zbog kojeg „udružena opozicija“ nije želela da pruži tzv. „infrastrukturnu i logističko-političku podršku“ DNS na izborima u Prijedoru (bez obzira što data vrsta podrške DNS u Prijedoru nije ni bila potrebna).
Sa druge strane, DNS je pokrenuo razgovore sa nekoliko manje uticajnih i vanparlamentarnih strankama u Republici Srpskoj, verovatno sa namerom da sa njima utelotvori neki budući politički savez pred izbore 2022. godine.
Optužbe za njegovu eventualnu „izdaju opozicionih snova“ nisu prestale, a verovatno nisu ni opstale bez osnova. Međutim, postavljamo pitanje, da li su opisane okolnosti razlog za debakl opozcije i uspon Dodika na izborima u Prijedoru?
Svakako, dato pitanje postavljamo i u kontekstu opravdanih pretpostavki da bi „prijedorski izbori“ mogli da budu „preslikani“ i u rezultatima izbora na entitetskom nivou u Republici Srpskoj, krajem naredne godine?
U periodu posle opštih i lokalnih izbora u BiH iz 2018. i 2020. godine, kada je postalo jasno da je došlo do izvesnog „zamora“ kod Dodikovog biračkog tela, te da bi njegovi poznati politički „manevri i zaokreti“, kao i metodologija pristupa biračkom telu, mogli da ostanu nedovoljni za uspeh u nekom narednom izbornom ciklusu, aktuelni član Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda, ponovo je „nametnuo izbornu temu“ oko koje bi političko telo Srpske i srpski narod u BiH trebalo da se „mobilišu“ pred izbore 2022. godine.
Svakako, reč je o sasvim opravdanim i veoma ozbiljnim temama – opstanak Republike Srpske i srpskog nacionalnog identiteta u BiH, ali i uklanjanje uticaja visokog predstavnika i političkog Sarajava na strateške političke procese i stanja u ovoj državi.
Na ovaj način, Dodik je ponovo iznenadio, pa i zatekao svoje političke protivnike.
(nastaviće se)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
