Почетна > Блог
Блог Свет

Огњен Карановић: Додик или опозиција? (други део)

Са великим степеном сигурности, могли бисмо да утврдимо да „српско јединство“ у Републици Српској, исказано у летњем периоду 2021. године, а у поводу усвајања срамног Инцковог „антизакона о забрани негирања геноцида“, „проживљава“ своју најдубљу кризу.
Фото: Градске инфо

Према устаљеној „националној традицији“, поједине политичке партије српске етничке провенијенције, нису у стању да изврше исправну категоризацију метода, које користе у својој политичкој борби, што често представља одлику политичких активности субјеката са опозиционог „политичког пола“.

Из датих разлога, наведени субјекти (посебно политичке партије, али и политичари, појединачно), често су у стању да у политичкој борби, рецимо против владајућих структура, „не препознају противника“, па у борби против такмаца на политичкој сцени, постану опозиција сопственој држави и њеним интересима.

Сетимо се примера опозиције у Србији, када су Аљбина Куртија „славили“, односно окарактерисали, као новог „Леха Валенсу, борца против тираније и корупције“!

У борби против сопствених политичких противника, тада су пружили подршку главном рушитељу уставно-правног поретка Србије у јужној српској покрајини и горљивом прогонитељу српског живља на Космету.

Слично се догодило и у Републици Српској.

Српски политичари не желе да схвате веома једноставно питање, које никако не би смело да представља дилему – бити опозиција једној политици, не би требало да значи – бити опозиција сопственој отаџбини.

Јединствени став владајућих структура и опозиције да представници српског народа неће учествовати у раду државнихи органа Босне и Херцеговине све док „Инцков закон не буде повучен“, те да неће пружити подршку нелегално изабраном високом представнику у БиХ, Кристијану Шмиту, лагано се „круни“.

Водеће опозиционе странке, Српска демократска странка и Партија демократског прогреса, са својим партнерима, у неколико наврата, упутили су позив Канцеларији високог представника (OHR), да њени репрезенти учествују у раду Народне скупштине Републике Српске.

Истовремено, опозицоне политичке снаге окупљене око СДС, ПДП, Демократског народног савеза (бившег Додиковог савезника), Социјалистичке партије Српске, и друге, одбијају да учествују у раду ентитетског парламента, на којима посланици разматрају закључке у вези са наредним корацима, које владајуће структуре у Републици Српској намеравају да предузму у вези са враћањем одузетих надлежности овом ентитету.

Аргумент да су у протеклих двадесетак година, високи представници Републици Српској одузели око 140 надлежности, које су потом уврстили у ред надлежности државе БиХ, опозиционе странке јавно су окарактерисале, само као „Додиков перформанс и маневар“, које српски члан Председништва предузима у сврхе политичке кампање, пред престојеће Опште изборе у БиХ.

У неколико наврата лидери СДС и ПДП, Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, јавно су исказали неслагање са могућношћу повратка одузетих надлежности Републици Српској, уз опаске „да Додик истински руши уставно-правни поредак БиХ“.

Нисмо сигурни колико су наши читаоци, али и грађани Републике Српске свесни да су наведене тезе поменутих политичара, заправо сегменти политичких агенди, готово свих бошњачких политичких партија у политичком Сарајеву (који, рецимо, у својим програмима, уопште ни не помињу Дејтонски споразум или „дејтонску структуру“ БиХ).

Након чувеног „Дана Д“, односно седнице ентитетског парламента, на коме је покренута процедура враћања надлежности, (када је опозиција ускратила подршку поменутим корацима власти Републике Српске, чињеницом да нису ни присуствовали сесији), лидери тих странака одлучили су да учествују у једној емисији на популарној телевизији у овом ентитету и то у друштву са – Бакиром Изетбеговићем.

Све се ово догодило, само три дана пред изборе за градоначелника града Приједора, за који су многи тврдили да представљају „лакмус- тест“ и за власт и опозицију, пред опште изборе наредне године.

(наставиће се)

 

Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:

Ognjen Karanović: Dodik ili opozicija? (prvi deo)

Преузмите андроид апликацију.