Bez obzira na nepromenjenu strukturu Dodikovog biračkog tela u protekle dve decenije, ali i uprkos neizmenjenim metodama komunikacije SNSD sa svojim glasačima, identitetska pitanja, kao i opravdana zabrinutost srpskog naroda u vezi sa budućnošću Republike Srpske i „dejtonske strukture“ Bosne i Hercegovine, bili bi dovoljni razlozi, koji bi mogli da uslove još jednu, izvesno, poslednju pobedu Milorada Dodika u nekom izbornom ciklusu, koji očekujemo i na predstojećim opštim izborima u ovoj državi.
U poslednjih nekoliko nedelja, otkrivene su i ozbiljne „pukotine“ u „slozi udružene opozicije“. Perspektivni mladi političar, gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivuković, po svemu sudeći, fokus svoje političke pažnje zadržaće na lokalnom nivou u organizaciji vlasti u Srpskoj i BiH.
Na taj način, značajan „personalni segment“ u predizbornoj kampanji opozicije, biće veoma „deficitaran“, iz razloga što je mladi Stanivuković pokazao da dobro razume ulogu društvenih mreža i komunikacije sa mlađom populacijom, a sve u svrhe nadmetanja sa svojim političkim protivnicima.
Date osobine nisu bliske, kako ni liderima vladajućih snaga, tako ni vođama opozicionih političkih stranaka.
U pomenutom kontekstu, odsustvo Stanivukovića iz „političke utakmice“, moglo bi da uslovi veliku štetu za rejting i eventualni politički uspeh opozicije na predstojećim izborima. Činjenica da PDP ne pokazuje velike simpatije prema svom članu, Stanivukoviću, i to iz razloga sujete i surevnjivosti u rukovodećim strukturama ove stranke, datu, veoma kompleksnu situaciju u opozicionim redovima, čini još grotesknijom.
Doduše, čini se da je i Stanivuković još odavno „okrenuo leđa PDP“. Verovatno, iz istih, po političku karijeru, često kobnih, razloga sujete.
Opozicija je pokušala da važne teme, poput borbe protiv korupcije i kriminala, saniranja posledica zdravstvene i ekonomske krize, predstavi kao „fundamente političke borbe“, oko kojih bi se okupilo biračko telo.
Međutim, nakon sramnog „Inckovog antizakona“, Dodik je uspeo da u fokus pažnje političke zajednice vrati teme nacionalnog opstanka, očuvanja Srpske, vraćanja oduzetih entitetskih nadležnosti i zaštite „dejtonskog karaktera“ ustava BiH.
Opozicija nije razumela postojeći politički trenutak.
Takođe, opozicija odbija da „poveruje“ da su Srbima u BiH (opravdano), opstanak Srpske i srpskog nacionalnog identiteta i njegovog političkog izraza, mnogo važnije teme od bilo koje „borbe protiv korupcije“, koja je u istoriji dejtonske BiH i Republike Srpske, često i zloupotrebljavana, upravo kako bi zarad tog „svetog cilja“, uspostavljanja pravne države i vladavine prava, bilo narušeno, ako ne i ukinuto entitetsko političko organizovanje srpskog naroda u BiH.
U proteklih deceniju i po, politički Zapad i njegovi saveznici u BiH želeli su da Republiku Srpsku predstave, kao „izvorište“ korupcije i kriminala u ovoj državi, što su bile potpune besmislice.
Međutim, nadali su se da će srpski narod prihvatiti dati narativ, te da će u perspektivi biti spreman da Republiku Srpsku (makar u ovom formatu), a zbog navedenih narativa, jednom za svagda i odbaci.
Političke stranke sa opozicionog političkog „pola“, makar i delimično, identifikovale su svoju borbu sa javno proklamovanim ciljevima dela međunarodne zajednice sa političkog Zapada.
Prema shvatanjima političkog tela Srpske, opozicija je napravila i još goru identifikaciju, onu sa interesima „političkog, bošnjačkog Sarajeva“. Naravno, reč je o potpuno dezorijentisanim političkim koracima opozicionih snaga, „razrovanih unutrašnjim političkim sukobima“, ali i zatečenih potezima i nametanjima predizbornih tema od strane Milorada Dodika.
Opozicija izgleda da i ne pretpostavlja da bi Dodikovo „političko ponašanje“, možda i moglo da odgovara interesima političkog Zapada. Generisanje novih institucionalnih kriza, uz postojanje permanentne političke krize u BiH od 1990. godine, dovoljn su razlog za politički Zapad da zahteva svoj ostanak u ovoj državi, „gde im je uvek potreban neki Dodik, kako bi navodno suzbijali neumitne dezintegracione procese u ovoj unesrećenoj zemlji“.
Prema tome, bili ovi poslednji Dodikovi potezi, „politički manevar ili ne“, opozicija nije smela da dopusti razbijanje nacionalnog jedinstva u ovako važnim, a već pominjanim, državotvornim temama. Uostalom, Prijedor je to pokazao!
(kraj)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
