U poslednjih godinu dana, mnogi analitičari i „pratioci“ političkih prilika u Bosni i Hercegovini, ukazuju na mogućnost, prema kojoj bi administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džozefa Bajdena, do kraja 2022. godine, mogla da preduzme političke mere, koje bi u krajnjoj liniji potpuno modifikovale Dejtonski sporazum i ustavnu strukturu Bosne i Hercegovine, a sve u cilju daljeg slabljenja položaja entiteta i njihovih nadležnosti u ovoj zapadnobalkanskoj državi.
Naravno, podrazumeva se da bi, u sadejstvu sa većim delom zemalja Evropske unije, administracija aktuelnog američkog predsednika, te diplomatski krugovi SAD, pomenute namere u vezi sa ustrojstvom Bosne i Hercegovine, pokušale da implementiraju upotrebljavajući politiku pritisaka i ucena, kada su u pitanju političke strukture u samoj BiH, dok bi modifikacije ustava ove države, inicirali i sprovodili zloupotrebom, već oprobanih „kvaziinstitucionalnih mehanizma“, posmatranih kroz prizmu uloge i položaja tzv. visokih predstavnika međunarodne zajednice i, sada već čuvenog, Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini (koji ne poseduje svoje utemeljenje u slovu Dejtonskog sporazuma).
Nesumnjivo, svi opisani procesi, usmereni prema cilju institucionalnog „gušenja“ entiteta, a posebno Republike Srpske, uz nedvosmisleno kršenje postojećeg ustava Bosne i Hercegovine, bili bi ostvareni uz oslonac na pomoć bošnjačkih nacionalnih elita i sarajevskih političkih struktura, koje pripadaju ovom narodu.
Za navedeno (potencijalno) antiustavno i svakako protivzakonito, te suštinski agresivno delovanje administracije predsednika Bajdena i „političkog Zapada“ u Bosni i Hercegovini, postoje brojni presedani.
U prethodnim delovima ovog bloga, već smo i naglašavali da su „delatnosti“ visokih predstavnika i ustavnog suda ove zemlje, u mnogome modifikovali „dejtonsku strukturu“ Bosne i Hercegovine i to po pravilu na štetu interesa Republike Srpske, te srpskog i, svakako i hrvatskog naroda u celini.
Setimo se da su upotrebom opisanih mehanizama – ukinuti entitetski simboli; izmenjen naziv Hercegbosanskog, odnosno Livanjskog kantona (koji, danas, nosi neformalni naziv – Kanton 10); da je izmenjena struktura konstitutivnosti naroda u državnim entitetima i kantonima Federacije Bosne i Hercegovine, da je uspostavljen Distrikt Brčko, itd.
Nije slučajno što pojedini „bošnjački lobisti“ u Vašingtonu, pa i u Briselu, danas „spominju“ mogućnost da budu ukinuti i nazivi entiteta.
Doduše, dati predlozi su postojali i pre nekoliko decenija, ali novinu u tim antidejtonskim „projekcijama“ čine „razmišljanja o potrebi“ da entiteti, umesto putem svojih naziva, budu označeni brojevima (kao „Entitet 1“ i „Entitet 2“), uz, dakako, drastično umanjenje njihovih nadležnosti.
Opisana struktura ovako zamišljene Bosne i Hercegovine, predstavljala bi „povratak“ na koncept uređenja države u skladu sa principima i rešenjima iz nekadašnjeg Vens-Ovenovog mirovnog plana iz 1992. i 1993. godine, odnosno iz perioda građanskog rata u ovoj zemlji.
Međutim, dužni smo, da sasvim objektivno, postavimo pitanje, u kojoj meri su opisane „prognoze“ eventualnog delovanja administracije predsednika Bajdena i „političkog Zapada“ u BiH, realne i ostvarive?
Apsolutno je poznata činjenica da američki predsednici, uglavnom, u prve dve godine svojih mandata, pokušavaju da (u skladu sa sopstvenim interesima) „izađu u susret“ izuzetno „krupnim i teškim“ geopolitičkim izazovima.
Naravno, „strast za drugim mandatom u Beloj kući“, opominje ih da „lake teme“, odnosno manje kompleksne probleme, „ostave“ za period predizbornih kampanja, jer im mogućnost njihovog „nezahtevnijeg rešavanja“, otvara „put“ ka sticanju političkih dobitaka, pred njihovim biračkim telom.
Nesumnjivo, Bosna i Hercegovina, kao i „otvorena pitanja na zapadnom Balkanu“, predstavljali bi jedan od tih „teških“ izazova. Bez obzira na sve ove pretnje po stabilnost Bosne i Hercegovine i njenog ustava, moramo da budemo svesni da Dejtonski mirovni sporazum predstavlja ugovor, koji ima karakter dokumenta iz oblasti međunarodnog javnog prava.
Ukoliko bi neko zatražio prestanak njegovog važenja, bilo bi potrebno obnoviti istovetnu proceduru, koja je bila „upotrebljena ili angažovana“, prilikom njegovog usvajanja.
Dakle, 55 država-članica Saveta za implementaciju mira u BiH, a na prvom mestu, zemlje potpisnice i garanti Sporazuma (Srbija, Hrvatska, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija i Evropska unija), uz neophodnu saglasnost tri naroda u ovoj državi, morali bi da pokrenu inicijativu za sazivanjem nove međunarodne mirovne konferencije na kojoj bi eventualno bile usvojene temeljne izmene sadržaja mirovnog ugovora i njegovih aneksa, nakon čega bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo da usvoji odluku o prestanku važenja rezolucija ovog tela, kojim su bili potvrđeni Dejtonski i Pariski mirovni ugovori iz 1995. godine.
Tek tada bi Savet bezbednosti UN bio u prilici da usvoji novu obavezujuću rezoluciju, kojom bi bio potvrđen tekst, tj. sadržaj tog izmenjenog mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu.
Ukoliko se saglasimo da je ovo jedini način za temeljne izmene ustavne strukture BiH na legalan način, onda možemo da zaključimo, u kojoj meri je kompleksna i gotovo neizvodljiva mogućnost uništavanja „dejtonske strukture“ ove države, a u korist proklamovanih interesa bošnjačkog političkog tela u Sarajevu.
Svi drugi načini ili pokušaji izmene ustavne strukture BiH, predstavljali bi golo nasilje nad međunarodnim javnim pravom.
Naravno, međunarodno javno pravo, na prvom mestu postoji, zbog potrebe zaštite interesa tzv. „malih naroda i zemalja“, ali i za održanje svetskog mira i komunikacije između rivalskih interesa globalnih sila. Razume se, kad njima to odgovara.
Dakle, ne bi bio nepoznat ili „precedentan scenario“, u kome bi pojedine velike sile pokušale da „ignorišu“ norme međunarodnog javnog prava. Posebno, kad je reč o Balkanu…
(nastavlja se)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite androidaplikaciju.
