U Privrednoj komori Vojvodine održana je konferencija „Socijalne zadruge i socijalno preduzetništvo“.
U svetu je trenutno angažovano oko 40 miliona ljudi u sektoru ekonomskog socijalnog preduzetništva. Na nivou Evropske unije skoro 3 miliona kompanija je registrovano po tom osnovu, što čini oko 10 posto ukupnog broja registrovanih kompanija u Evropskoj uniji.
U Republici Srbiji, odnosno u Vojvodini, preko 1100 preduzeća je na neki način angažovano i vezano za socijalno preduzetništvo. Od tog broja oko 70 posto se odnosi na zadruge, što najčešće podrazumeva angažovanje u poljoprivredi, dok se deo udruženja građana i firmi bavi marketingom i posredovanjem u zapošljavanju osoba sa posebnim potrebama.
Socijalno preduzetništvo jedan od bitnih, a nedovoljno istraženih segmenata privrede Srbije
Pozdravljajući prisutne, sekretar Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine Branislav Mamić je rekao:
„Današnja tema je izuzetno zahtevna i zahvalna. Naime, danas ćemo govoriti o socijalnom preduzetništvu kao jednom od bitnih, a nedovoljno istraženih segmenata privrede, kako u Srbiji, tako i u Vojvodini. Socijalna preduzeća nam pružaju veliku šansu da popunimo određene praznine koje postoje na našem tržištu rada. Pre svega, njihova osnovna svrha treba da bude da ljude iz marginalizovanih i ugroženih grupa na neki način dovedu u ravnopravan položaj i ravnopravan život. Socijalna preduzeća kao takva omogućavaju da budu angažovane i cele porodice, a ideja je da se uključe u privredni život na način gde bi i zakonskim okvirom, a i nekim olakšicama na samom lancu distribucije i nabavke dobili svoje mesto. Privredna komora Vojvodine je prepoznala potrebu i angažovala se u svakom smislu da bude dobar domaćin ovakvih skupova.“
Cilj stvaranje adekvatnog ambijenta za unapređenje i razvoj društva
Slavoljub Arsenijević, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam u svom izlaganju istakao je da socijalno preduzeće predstavlja subjekat u socijalnoj ekonomiji i ima za glavni cilj društveni uticaj, a ne profit.
„Cilj pokrajinske Vlade i Sekretarijata za privredu i turizam jeste stvaranje adekvatnog ambijenta za unapređenje i razvoj društva. Praksa potvrđuje da je stepen razvoja socijalnog preduzetništva u svakom društvu direktno srazmerna sa stepenom razvoja nacionalne ekonomije, stepenom razvoja ljudskih prava, razvoja demokratije i svim drugim dostignućima savremene civilizacije. Ono što trebamo da kažemo je da je Vojvodina u sektoru socijalnog preduzetništva značajno bolja od ostalog dela Srbije. Svesni smo i činjenice da nije definisano pravno sve ono što bi trebalo da bude vezano za rad socijalnih preduzeća . U pokrajinskom Sekretarijatu za privredu i turizam pokušavamo da podstaknemo ulaganje u socijalno preduzetništvo , tako da smo od 2017. godine direktno plasirali preduzećima za socijalnu ekonomiju 53,5 miliona dinara, od čega je polovina otišla u kapitalne investicije, a druga polovina u tekuće investicije. To nije sve, jer imamo svake godine različite konkurse za preduzetnike, za žensko preduzetništvo i za zanatstvo gde ima značajan broj zaposlenih sa invaliditetom.“
Socijalno preduzetništvo i pored napretka, još u povoju
Ispred Zadružnog saveta Vojvodine obratila se mr Jelena Nestorov Bizonj:
„Mislim da su sve teme u vezi sa socijalnim zadrugarstvom i socijalnim preduzetništvom, koliko god da imamo nekog napretka, ipak još u povoju. Socijalna zadruga, kao i svaka druga zadruga obavlja određenu delatnost, sa razlikom da ona ekonomski, socijalno i radno uključuje ljude koji su pripadnici društvenih grupa kojima je potrebna podrška i koji su suštinski u stanju socijalne potrebe. Svi znamo da je to jedna osetljivija grupa ljudi kojoj je potrebna podrška sa jedne strane, a sa druge strane svesni smo da njihovim radnim angažovanjem ne rešavamo samo njihov egzistencijalni problem, njihov socijalni i društveni problem , već sa druge strane i društvo dobija individue koje mogu više doprineti društvu, a nisu na teretu društvu.“
Poljoprivredno-socijalna zadruga Filipus predstavila svoj rad
Maja Dunović, direktorica poljoprivredno-socijalne zadruge Filipus iz Šajkaša upoznala je prisutne sa radom njihove zadruge:
„Mi smo novoosnovana zadruga, koja predstavlja sled rada Udruženja građana „Ljubav, vera, nada“, a koje traje već desetak godina. Naš plan je da u narednom periodu radno angažujemo desetoro mladih sa invaliditetom. Ono što je specifično za nas jeste što su to uglavnom mladi sa smetnjama u razvoju i što sa tom populacijom niko do sada nije radio. Plan nam je da za početak na tržište izađemo sa soda vodom. Izabrali smo sodadžijski zanat zato što je dosta lak i prilagodljiv njihovim mogućnostima. Ono čime se mi ponosimo jeste to što imamo proizvode vrhunskog kvaliteta i pozivamo sve građane da ih probaju. Cilj nam je da osobe sa posebnim potrebama i smetnjama u razvoju budu vidljive, da se vidi njihov proizvod, da se više ne gleda koje su njihove nemogućnosti, već da im se da šansa i da oni pokažu šta mogu da urade.“
Pred početak panelnog dela konferencije mešoviti inkluzivni hor Ison i Miodrag Blizanac izveli su muzičku numeru uz pesmu i znakovni jezik.
Preuzmite android aplikaciju.
