У Привредној комори Војводине одржана је конференција „Социјалне задруге и социјално предузетништво“.
У свету је тренутно ангажовано око 40 милиона људи у сектору економског социјалног предузетништва. На нивоу Европске уније скоро 3 милиона компанија је регистровано по том основу, што чини око 10 посто укупног броја регистрованих компанија у Европској унији.
У Републици Србији, односно у Војводини, преко 1100 предузећа је на неки начин ангажовано и везано за социјално предузетништво. Од тог броја око 70 посто се односи на задруге, што најчешће подразумева ангажовање у пољопривреди, док се део удружења грађана и фирми бави маркетингом и посредовањем у запошљавању особа са посебним потребама.
Социјално предузетништво један од битних, а недовољно истражених сегмената привреде Србије
Поздрављајући присутне, секретар Удружења услуга Привредне коморе Војводине Бранислав Мамић је рекао:
„Данашња тема је изузетно захтевна и захвална. Наиме, данас ћемо говорити о социјалном предузетништву као једном од битних, а недовољно истражених сегмената привреде, како у Србији, тако и у Војводини. Социјална предузећа нам пружају велику шансу да попунимо одређене празнине које постоје на нашем тржишту рада. Пре свега, њихова основна сврха треба да буде да људе из маргинализованих и угрожених група на неки начин доведу у равноправан положај и равноправан живот. Социјална предузећа као таква омогућавају да буду ангажоване и целе породице, а идеја је да се укључе у привредни живот на начин где би и законским оквиром, а и неким олакшицама на самом ланцу дистрибуције и набавке добили своје место. Привредна комора Војводине је препознала потребу и ангажовала се у сваком смислу да буде добар домаћин оваквих скупова.“
Циљ стварање адекватног амбијента за унапређење и развој друштва
Славољуб Арсенијевић, подсекретар Покрајинског секретаријата за привреду и туризам у свом излагању истакао је да социјално предузеће представља субјекат у социјалној економији и има за главни циљ друштвени утицај, а не профит.
„Циљ покрајинске Владе и Секретаријата за привреду и туризам јесте стварање адекватног амбијента за унапређење и развој друштва. Пракса потврђује да је степен развоја социјалног предузетништва у сваком друштву директно сразмерна са степеном развоја националне економије, степеном развоја људских права, развоја демократије и свим другим достигнућима савремене цивилизације. Оно што требамо да кажемо је да је Војводина у сектору социјалног предузетништва значајно боља од осталог дела Србије. Свесни смо и чињенице да није дефинисано правно све оно што би требало да буде везано за рад социјалних предузећа . У покрајинском Секретаријату за привреду и туризам покушавамо да подстакнемо улагање у социјално предузетништво , тако да смо од 2017. године директно пласирали предузећима за социјалну економију 53,5 милиона динара, од чега је половина отишла у капиталне инвестиције, а друга половина у текуће инвестиције. То није све, јер имамо сваке године различите конкурсе за предузетнике, за женско предузетништво и за занатство где има значајан број запослених са инвалидитетом.“
Социјално предузетништво и поред напретка, још у повоју
Испред Задружног савета Војводине обратила се мр Јелена Несторов Бизоњ:
„Мислим да су све теме у вези са социјалним задругарством и социјалним предузетништвом, колико год да имамо неког напретка, ипак још у повоју. Социјална задруга, као и свака друга задруга обавља одређену делатност, са разликом да она економски, социјално и радно укључује људе који су припадници друштвених група којима је потребна подршка и који су суштински у стању социјалне потребе. Сви знамо да је то једна осетљивија група људи којој је потребна подршка са једне стране, а са друге стране свесни смо да њиховим радним ангажовањем не решавамо само њихов егзистенцијални проблем, њихов социјални и друштвени проблем , већ са друге стране и друштво добија индивидуе које могу више допринети друштву, а нису на терету друштву.“
Пољопривредно-социјална задруга Filipus представила свој рад
Маја Дуновић, директорица пољопривредно-социјалне задруге Filipus из Шајкаша упознала је присутне са радом њихове задруге:
„Ми смо новооснована задруга, која представља след рада Удружења грађана „Љубав, вера, нада“, а које траје већ десетак година. Наш план је да у наредном периоду радно ангажујемо десеторо младих са инвалидитетом. Оно што је специфично за нас јесте што су то углавном млади са сметњама у развоју и што са том популацијом нико до сада није радио. План нам је да за почетак на тржиште изађемо са сода водом. Изабрали смо содаџијски занат зато што је доста лак и прилагодљив њиховим могућностима. Оно чиме се ми поносимо јесте то што имамо производе врхунског квалитета и позивамо све грађане да их пробају. Циљ нам је да особе са посебним потребама и сметњама у развоју буду видљиве, да се види њихов производ, да се више не гледа које су њихове немогућности, већ да им се да шанса и да они покажу шта могу да ураде.“
Пред почетак панелног дела конференције мешовити инклузивни хор Исон и Миодраг Близанац извели су музичку нумеру уз песму и знаковни језик.
Преузмите андроид апликацију.
