Povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) može uticati na domaće finansijsko tržište preko kanala kamatnih stopa i to na kredite indeksirane u evrima sa promenljivom kamatnom stopom, ali u umerenom obimu, rečeno je danas Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.
„Prema junskim podacima, 45,5 procenata kredita plasiranih stanovništvu indeksirano je u evrima, a 54,4 odsto je u dinarima, dok je kod privrede 77,2 odsto plasmana evroindeksirano“, navodi se u odgovoru NBS-a na pitanje Tanjuga kako bi odluka ECB-a mogla da utiče na naš finansijski sistem.
Centralna banka naglašava da, s obzirom na povoljnu makroekonomsku perspektivu Srbije i očuvan kreditni rejting zemlje, povećanje kamatnih stopa sa tržišta novca u zoni evra ne mora u potpunosti da se prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evro znaku na domaćem tržištu, jer je u uslovima visoke konkurencije banaka u Srbiji moguće očekivati da deo povećanja troškova izvora finansiranja banke kompenzuju sniženjem svojih marži.
„Kada je reč o troškovima otplate ranije uzetih kredita u evro znaku, doći će do promene samo kod onih kredita koji su odobreni po varijabilnoj kamatnoj stopi, dok u slučaju kredita odobrenih po fiksnoj kamatnoj stopi, kojih je oko 22 odsto, neće doći do promene anuiteta“, navode u NBS.
Napominje se da iznos anuiteta za kredite odobrene po varijabilnoj kamatnoj stopi zavisi od vrednosti glavnice, visine kamatne stope, kao i od toga kada je kredit inicijalno uzet i na koji period, jer se menja struktura glavnice i kamate tokom otplatnog perioda, zbog čega je nezahvalno davati procene koliko će rate biti povećane.
„Svakako, uzimajući u obzir da su povećanja kamatnih stopa koja najavljuje ECB, ipak, umerena, ne treba očekivati značajnije povećanje kamatnih stopa i rata kredita. U maju je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evro znaku iznosila 2,4 odsto i nije promenjena u odnosu na kraj 2021, dok je ta stopa za kredite stanovništvu iznosila 3,6 procenata i bila je za 0,2 procentna poena viša u odnosu na kraj 2021. godine“, objašnjavaju u centralnoj banci.
Upozorava se da zaoštravanje monetarne politike ECB-a zbog uticaja na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu može uticati da investitori zahtevaju veće prinose, što bi za posledicu moglo da ima i manji priliv kapitala po tom osnovu u zemlje u usponu, uključujući Srbiju.
„S druge strane, NBS smatra da strane direktne investicije ne bi trebalo da budu znatnije pogođene, s obzirom na to da ova vrsta investitora više pažnje pridaje makroekonomskoj stabilnosti i strukturnim pokazateljima zemlje u koju ulaže nego uslovima u zemlji iz koje potiče, jer su to po svojoj prirodi dugoročna ulaganja.
NBS naglašava da je zahvaljujući smanjenoj fiskalnoj i spoljnoj neravnoteži prethodnih godina povećana otpornost domaće ekonomije na rizike iz međunarodnog okruženja i smanjena zavisnost od eksternih izvora finansiranja.
Evropska centralna banka je na jučerašnjem sastanku povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na 0,50 odsto, što je njeno prvo povećanje od jula 2011. godine.
NBS procenjuje da se dalje zaoštravanje monetarnih uslova očekuje i na narednim sastancima ECB-a, kako bi se osiguralo da se inflacija u srednjem roku u evrozoni vrati na cilj od dva odsto.
Preuzmite android aplikaciju.
