Veliki stres u toku života ostavio je neke ljude sa sedim dlakama na glavi. Naučnici su istraživali ovaj problem i došli do rešenja.
Zabrinuti smo zbog gubitka kose i ne volimo kada nam kosa postane seda. Suočavanje sa sivom kosom nije toliko problematično, sve dok vam ne smeta da je bojite. Ali nedavno se dogodio novi razvoj vezan za sedu kosu, jer su istraživači Univerziteta Kolumbia uspeli da dokažu da stres u stvari doprinosi preobražavanju kose.
Pronašli su i neverovatan protivotrov koji će mnogi ljudi voleti.
Tim je pregledao 14 dobrovoljaca, uključujući sedam muškaraca i sedam žena, i analizirao uzorke kose pomoću digitalne kamere, mikroskopa i skenera fotografija. Takođe su koristili elektronsku mikroskopiju za dlake dve osobe.
Naučnici sa Univerziteta Kolumbia mapirali su obrazac pigmentacije kose za dobrovoljce i zatražili da izvrše retrospektivnu procenu stresa. Učesnici su kasnije kreirali vremenske redove stresnih događaja.
„Baš kao što prstenovi u stablu drveta sadrže informacije o proteklim decenijama u životu drveta, naša kosa sadrži informacije o našoj biološkoj istoriji“, objasnio je viši autor Martin Pikard u izjavi.
„Kada su dlake još uvek pod kožom kao folikuli, podložne su uticaju hormona stresa i drugih stvari koje se dešavaju u našem umu i telu. Jednom kada dlake izrastu iz vlasišta, one se stvrdnu i trajno kristališu u izlaganju u stabilnu formu.“
Pikard je objasnio da iako možemo da pomislimo da pramen kose ima istu boju u celini, to nije slučaj. „Ispod skenera visoke rezolucije vidite male suptilne varijacije u boji i to je ono što merimo.“ Te promene pigmentacije mogu se onda povezati sa stresnim događajima.
Osim što će dokazati da će stres zaista da prouzrokuje sedu kosu, istraživači su otkrili i neočekivani protivotrov.
Odmori mogu da preokrenu proces.
„Bila je jedna osoba koja je otišla na odmor“, rekao je Pikard, „i pet dlaka na glavi te osobe vratilo se u tamnije tokom odmora. Naši podaci dodaju se sve većem broju dokaza koji pokazuju da starenje ljudi nije linearni, fiksni biološki proces, ali može, barem delimično, biti zaustavljen ili čak privremeno obrnut.“
Čini se da je nalaz u suprotnosti sa nedavnom studijom na miševima, primećuje „The Register“.
Ti naučnici su pokazali da stres kod miševa uzrokuje sivu boju, ali mehanizam je povezan sa gubitkom matičnih ćelija u folikulu dlake. To je proces koji se ne može da se poništi.
Autori ove nove studije o ljudima misle da njihov rad dokazuje da je proseđivanje ljudske kose reverzibilno, jer je uključen drugačiji mehanizam od sivih dlaka kod miševa.
Iako bi odmori mogli da smanje stres i preokrenu sivu boju, naučnici nemaju čudesan lek za podmlađivanje kose i vraćanje njene prvobitne boje.
Pikard je objasnio da njihovo matematičko modeliranje sugeriše da kosa treba da dostigne neki prag biološke starosti pre nego što postane siva.
„U srednjem dobu, kada je kosa blizu tog praga zbog biološke starosti i drugih faktora, stres će je gurnuti preko praga i ona pređe u sivu“, rekao je istraživač. “
Ali ne mislimo da će smanjenje stresa kod sedamdesetogodišnjaka koji je godinama bio siv godinama potamniti kosu ili će porast stresa kod desetogodišnjaka biti dovoljno da kosu prevrne preko sivog praga.“
Preuzmite android aplikaciju.
