Matica srpska jedna je od najvažnijih institucija srpskog naroda. Osnovana je 1826. godine u Pešti, u vreme oslobađanja Srbije od viševekovne turske vlasti i jačanja svesti o potrebi da se srpski narod u punoj meri uključi u savremene evropske tokove, uz očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta. Njeno delovanje je od samog početka bilo usmereno na predstavljanje srpske kulture u Evropi, a sa druge strane na prosvećivanje naroda.
Tokom prve polovine 18. veka, na placu na kojem je danas Zgrada Matice srpske, nalazila se kuća čuvenog oberkapetana Sekule Vitkovića.
Kada je Petrovaradinski šanac demilitarizovan, Sekula se sa većim brojem graničara preselio u Srem, a njegova napuštena kuća pretvorena je u han (gostionica, svratište).
U han su svraćali ljudi sa svih strana, putnici u prolazu, trgovci koji su se poslom obreli u gradu ili dolazili na vašare, kao i lokalne bekrije. Svratište je posebno bilo ozloglašeno i čuveno po čestim pljačkama i misterioznim nestancima pojedinaca.
Tokom bombardovanja Novog Sada 1849. godine han je teško oštećen, pa je srušen. Tokom narednih decenija, na tom mestu su smeštani cirkusi i druge zabavne predstave.
Plac na kojem je bio han pričekao je još 25 godina na drugu namenu, kada ga je kupila bogata novosadska dobrotvorka Marija Trandafil i zaveštala Matici srpskoj da na njemu podigne današnju zgradu, namenjenu Domu za nezbrinytu decu.
Koliko je ovo bio veliki doprinos rešavanju jednog krupnog socijalnog problema ne treba posebno podvlačiti.
Dom je predat na upotrebu 1912. godine.
Ovoj svrsi je dom, međutim, služio samo do 1929. godine, kada se ova institucija preselila u takođe za njy podignutu zgradu izvan grada – na Sajlovu (današnji Veterinarski institut).
U zgradu doma uselila se Matica srpska koja se u njoj i danas nalazi.
Projekt za gradnju „Siročadskog doma Marije Trandafil“ uradio je poznati arhitekta Momčilo Tapavica.
Ideja o izgradnji ove ustanove mnogo je uzvišenija od puke ideje izgradnje sirotišta. Bila je to ustanova, istina stvorena za siromašnu decu i decu bez roditeljskog staranja, ali organizovana po principu koledža kakvi su tada postojali širom Evrope.
Levo od glavnog ulaza nalazio se prostrani stan za direktora ustanove. U prizemlju i na spratu nalazile su se sale za gimnastiku i prigodne svečanosti, više velikih kolektivnih spavaćih soba, sa kupatilima i garderobama.
Da se tokom projektovanja zgrade o svemu vodilo računa, govori i podatak da je postojala i posebna soba sa kupatilom, koja je služila kao karantin za bolesnu decu.
Zgrada Matice srpske je jednospratni objekat sa krilima duž dve ulice. Ugao je zasečen sa erkerom na spratu i kupolom složene arhitektonike. Izgrađena je u pseudoklasicističkom stilu kojeg karakterišu mirne i uravnotežene forme, uz svedenu ornamentiku.
Kada govorimo o Matici srpskoj, moramo još istaći da je njen značaj širi i veći od granica srpskih zemalja.
Ona je bila uzor mnogim narodima. Po ugledu na nju osnovane su: Matica češka 1831. godine; Matica ilirska 1842. (koja je 1874. preimenovana u Maticu hrvatsku); Matica lužičkosrpska 1847; Matica galičko-ruska u Lavovu 1848; Matica moravska 1849; Matica dalmatinska u Zadru 1861; Matica slovačka 1863; Matica slovenačka 1864; Matica opavska 1877. i Matica u Tešinskoj kneževini 1898 (iz kojih je 1968. nastala Matica šleska); Matica poljska u Lavovu 1882; Matica školska u Tešinskoj kneževini 1885; Matica školska u Varšavi 1905; Matica bugarska u Carigradu 1909. i nova Matica bugarska 1989. godine.
Preuzmite android aplikaciju.
