Матица српска једна је од најважнијих институција српског народа. Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа.
Током прве половине 18. века, на плацу на којем је данас Зграда Матице српске, налазила се кућа чувеног оберкапетана Секуле Витковића.
Када је Петроварадински шанац демилитаризован, Секула се са већим бројем граничара преселио у Срем, а његова напуштена кућа претворена је у хан (гостионица, свратиште).
У хан су свраћали људи са свих страна, путници у пролазу, трговци који су се послом обрели у граду или долазили на вашаре, као и локалне бекрије. Свратиште је посебно било озлоглашено и чувено по честим пљачкама и мистериозним нестанцима појединаца.
Током бомбардовања Новог Сада 1849. године хан је тешко оштећен, па је срушен. Током наредних деценија, на том месту су смештани циркуси и друге забавне представе.
Плац на којем je био хан причекао je још 25 година на другу намену, када га је купила богата новосадска добротворка Мариjа Трандафил и завештала Матици српскоj да на њему подигне данашњу зграду, намењену Дому за незбринyту децу.
Колико je ово био велики допринос решавању једног крупног социјалног проблема не треба посебно подвлачити.
Дом je предат на употребу 1912. године.
Овој сврси je дом, међутим, служио само до 1929. године, када се ова институциjа преселила у такође за њy подигнуту зграду изван града – на Саjлову (данашњи Ветеринарски институт).
У зграду дома уселила се Матица српска која се у њој и данас налази.
Пројект за градњу „Сирочадског дома Марије Трандафил“ урадио је познати архитекта Момчило Тапавица.
Идеја о изградњи ове установе много је узвишенија од пуке идеје изградње сиротишта. Била је то установа, истина створена за сиромашну децу и децу без родитељског старања, али организована по принципу колеџа какви су тада постојали широм Европе.
Лево од главног улаза налазио се пространи стан за директора установе. У приземљу и на спрату налазиле су се сале за гимнастику и пригодне свечаности, више великих колективних спаваћих соба, са купатилима и гардеробама.
Да се током пројектовања зграде о свему водило рачуна, говори и податак да је постојала и посебна соба са купатилом, која је служила као карантин за болесну децу.
Зграда Матице српске је једноспратни објекат са крилима дуж две улице. Угао је засечен са еркером на спрату и куполом сложене архитектонике. Изграђена је у псеудокласицистичком стилу којег карактеришу мирне и уравнотежене форме, уз сведену орнаментику.
Када говоримо о Матици српској, морамо још истаћи да је њен значај шири и већи од граница српских земаља.
Она је била узор многим народима. По угледу на њу основане су: Матица чешка 1831. године; Матица илирска 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у Тешинској кнежевини 1898 (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у Тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године.
Преузмите андроид апликацију.
