Tradicija održavanja rok festivala u Novom Sadu seže u bližu prošlost do kraja sedamdesetih godina prošlog veka, kada su u (tada) glavnom gradu Vojvodine organizovana poslednja dva BUM (BOOM) festivala.
Sedmi i osmi po redu BUM festivali su priređeni u Novom Sadu decembra 1977., odnosno 1978. godine i oba su trajala po dva dana.
Prethodne manifestacije istog imena su održane u Mariboru jednom (1971.), Ljubljani tri puta, u Zagrebu 1975. i u Beogradu 1976. godine.
Ne verujem da su organizatori zamislili da Novi Sad bude grad u kojem će BUM festival reći „zbogom“ brojnoj rok publici bivše Jugoslavije, ali je spletom (nesrećnih) okolnosti upravo tako ispalo.
Tek, krajem 1977. i 1978. novosadskoj, a i publici pristigloj iz svih krajeva „od Triglava do Đevđelije“ u halama Novosadskog sajma predstavili su se Buldožer, Parni valjak, Smak, Tetka Ana, Atomsko sklonište, Had, Cvrčak i mravi, Leb i sol, Zmaj od Bosne, Vatreni poljubac, Tomaž Domicelj, Pa šta, Zebra, Stakleno zvono, Suncokret, Vatra, Ibn tup, Paraf, Pekinška patka…
Ratovi, beda, ekonomski sunovrat, moralno posrnuće naroda, opšte beznađe i bežanija mladih (velikom većinom rok publike) preko granice poklapaju se sa dolaskom Slobodana Miloševića i njegovih organizacija proisteklih iz komunističke partije na vlast krajem osamdesetih.
Sve ovo, između ostalih negativnih okolnosti, dovodi rok scenu Srbije u tešku, gotovo bezizlaznu situaciju.
Diskografska industrija vegetira, a piraterija, koja je uglavnom u rukama ljudi odanih vrhu vlasti divlja i skoro u potpunosti čini besmislenim svaki pokušaj da se objavljivanjem novog izdanja izvođač i izdavač koliko – toliko materijalno pokriju.
Državni i paradržavni kako elektronski, tako i štampani mediji sasvim marginalizuju izvođače rok muzike, ponekad i paranoično u njima prepoznavši ideološkog protivnika.
Do granica fizičke izdržljivosti se forsira polusvet i nesvet kojem je takoreći jedini (partijski) zadatak totalno zblesavljivanje i mentalno paralizovanje ionako već ratom i finansijskom bedom izmučenog stanovništva, koje je prinuđeno da se kako zna i ume snalazi boreći se za golu egzistenciju.
Poslednje na šta čovek u takvoj situaciji misli je kupovina ploča, diskova, kaseta ili izdvajanje poslednje pare za odlazak na rokenrol koncert. Naročito, ako novac za tako nešto treba da traži od roditelja…
Ipak, čak i u tako nepovoljnim okolnostima, rok scena uspeva da se nekako održi, bazirajući svoj opstanak uglavnom na svirkama u klupskim prostorima i koristeći maltene sve alternativne vidove distribucije i prodaje nosača zvuka.
O solo koncertima, a kamoli turnejama po velikim halama početkom devedesetih niko nije mogao ni da sanja.
Kao jedina mogućnost nastupa pred većim brojem ljudi, na velikoj bini i uz pristojno ozvučenje, rasvetu i solidne tehničke uslove nametao se koncert više poznatih izvođača koji bi svojom atraktivnošću mogli privući dovoljan broj publike da ceo poduhvat bude finansijski isplativ i medijski propraćen na iole pristojan način.
Jedan od najozbiljnijih i svakako najuspešnijih izvršnih producenata (kod nas poznatijih pod nazivom „menadžer“) u to vreme je bio g. Duško Ercegovac, koji je u okviru svoje „DE Production“ sarađivao sa grupama Ekatarina Velika, Električni orgazam, Van Gog i Plejboj.
U drugoj polovini 1993. godine ovaj „paket“ bendova je imao nekoliko nastupa u halama gradova po unutrašnjosti Srbije. Koncert u Novom Sadu je planiran za kraj novembra ili početak decembra, a lokalna promocija i tehnička podrška je poverena Studiju „Berar“ g. Milana Berara, koji je krajem 80 – ih i sam bio izvršni producent EKV.
Medijska podrška se mogla naći jedino u emisiji „Top plus“ NS Plus programa TV Novi Sad, tada jedinog TV šoua koji se bavio rok muzikom u Srbiji. Ideja o imenu i konceptu festivala, kao i težnja da se održava u kontinuitetu krajem svake godine, potekla je upravo od urednika i autora ove kultne rok emisije – Obrada – Bobe Škrbića i organizatora Miše Berara.
Zahvaljujući razumevanju i dobroj volji tadašnjih čelnika i urednika ovog programa koji je u to vreme jedini svojom šemom odskakao od turobne društveno–političke svakodnevnice, ovaj koncert je najavljivan u redovnom TV programu ove stanice, pa čak kasnije i sniman reportažnim kolima sa 5 kamera.
Nastup EKV sa ovog koncerta i danas je sigurno medijski najeksploatanisaniji rok koncert u našoj zemlji. Ceo događaj je zahvaljujući medijskoj podršci „Top plusa“ poneo naziv „TOP PLUS KONCERT GODINE“ i održan je 3. decembra 1993. u velikoj dvorani SPC „Vojvodina“ u Novom Sadu.
Spisku učesnika je na opšte zadovoljstvo pridodata i tada lokalna atrakcija Ateist rep, novosadski bend koji je tokom prethodne godine izazvao ogromnu pažnju publike najviše u Vojvodini i Beogradu, svojim debi albumom „Maori i crni Gonzales“ i serijom odličnih, zanimljivih i duhovitih koncerata.
Pet bendova je od 19:30 do 1:00 sat posle ponoći nastupalo sledećim redosledom: Plejboj, Ateist Rep, Van Gog, EKV i Električni orgazam. Preko 4.500 prisutnih poklonika rokenrola je posle duge pauze što se velikih koncerata tiče, istinski uživalo u pravom rok ugođaju koji im je bio priušten.
Kakav je bio ekonomski efekat celog spektakla, najbolje se može videti iz činjenice da je cena ulaznice bila jedan DEM u dinarskoj protivvrednosti na dan koncerta, a već sutra, u subotu 4. decembra ujutro za tu količinu dinara se moglo dobiti 50–ak tadašnjih pfeninga.
Upravo tih poslednjih dana 1993. SRJ je oborila sve rekorde u visini i brzini inflacije, tj. obezvređivanja vrednosti novca.
Led je probijen i već sledeće godine se u septembru moglo pristupiti pripremama za novi, drugi po redu „Top plus Koncert godine“, čije je održavanje zakazano za 24. decembar 1994. Sada već ustaljena ekipa za organizaciju ovog, kako je planirano u budućnosti tradicionalnog Festivala u sastavu Duško Ercegovac, Miša Berar i dva muzička urednika NS Plus programa TVNS Konstantin Polzović (emisija „Hard metal“) i Boba Škrbić („Top plus“) je objavila prošireni spisak učesnika drugog „Top plus Koncerta godine“.
I tako, uz opsežne pripreme i maksimalno iskorišćen medijski prostor za promociju novosadskog rokenrol čeda, zakazanog datuma su pred više od 6.000 prisutnih u velikoj sali SPC „Vojvodina“ nastupili: Generacija bez budućnosti, Lav Hanters, Plejboj, Ritam nereda, Ateist rep, Deca loših muzičara, Van Gog, Zabranjeno pušenje (u novoj postavi) i Električni orgazam.
I ovog puta je koncert srećom sniman kamerama TVNS. No, malo je poznato da je ovaj događaj zamalo otkazan i to u poslednjem momentu…
nastaviće se…
NS koncert godine: Kako je sve počelo… (2.deo)
NS koncert godine: Kako je sve počelo… (3.deo)
Autor: Obrad Boba Škrbić
