Традиција одржавања рок фестивала у Новом Саду сеже у ближу прошлост до краја седамдесетих година прошлог века, када су у (тада) главном граду Војводине организована последња два БУМ (BOOM) фестивала.
Седми и осми по реду БУМ фестивали су приређени у Новом Саду децембра 1977., односно 1978. године и оба су трајала по два дана.
Претходне манифестације истог имена су одржане у Марибору једном (1971.), Љубљани три пута, у Загребу 1975. и у Београду 1976. године.
Не верујем да су организатори замислили да Нови Сад буде град у којем ће БУМ фестивал рећи „збогом“ бројној рок публици бивше Југославије, али је сплетом (несрећних) околности управо тако испало.
Тек, крајем 1977. и 1978. новосадској, а и публици пристиглој из свих крајева „од Триглава до Ђевђелије“ у халама Новосадског сајма представили су се Булдожер, Парни ваљак, Смак, Тетка Ана, Атомско склониште, Хад, Цврчак и мрави, Леб и сол, Змај од Босне, Ватрени пољубац, Томаж Домицељ, Па шта, Зебра, Стаклено звоно, Сунцокрет, Ватра, Ибн туп, Параф, Пекиншка патка…
Ратови, беда, економски суноврат, морално посрнуће народа, опште безнађе и бежанија младих (великом већином рок публике) преко границе поклапају се са доласком Слободана Милошевића и његових организација проистеклих из комунистичке партије на власт крајем осамдесетих.
Све ово, између осталих негативних околности, доводи рок сцену Србије у тешку, готово безизлазну ситуацију.
Дискографска индустрија вегетира, а пиратерија, која је углавном у рукама људи оданих врху власти дивља и скоро у потпуности чини бесмисленим сваки покушај да се објављивањем новог издања извођач и издавач колико – толико материјално покрију.
Државни и парадржавни како електронски, тако и штампани медији сасвим маргинализују извођаче рок музике, понекад и параноично у њима препознавши идеолошког противника.
До граница физичке издржљивости се форсира полусвет и несвет којем је такорећи једини (партијски) задатак тотално зблесављивање и ментално парализовање ионако већ ратом и финансијском бедом измученог становништва, које је принуђено да се како зна и уме сналази борећи се за голу егзистенцију.
Последње на шта човек у таквој ситуацији мисли је куповина плоча, дискова, касета или издвајање последње паре за одлазак на рокенрол концерт. Нарочито, ако новац за тако нешто треба да тражи од родитеља…
Ипак, чак и у тако неповољним околностима, рок сцена успева да се некако одржи, базирајући свој опстанак углавном на свиркама у клупским просторима и користећи малтене све алтернативне видове дистрибуције и продаје носача звука.
О соло концертима, а камоли турнејама по великим халама почетком деведесетих нико није могао ни да сања.
Као једина могућност наступа пред већим бројем људи, на великој бини и уз пристојно озвучење, расвету и солидне техничке услове наметао се концерт више познатих извођача који би својом атрактивношћу могли привући довољан број публике да цео подухват буде финансијски исплатив и медијски пропраћен на иоле пристојан начин.
Један од најозбиљнијих и свакако најуспешнијих извршних продуцената (код нас познатијих под називом „менаџер“) у то време је био г. Душко Ерцеговац, који је у оквиру своје „DE Production“ сарађивао са групама Екатарина Велика, Електрични оргазам, Ван Гог и Плејбој.
У другој половини 1993. године овај „пакет“ бeндова је имао неколико наступа у халама градова по унутрашњости Србије. Концерт у Новом Саду је планиран за крај новембра или почетак децембра, а локална промоција и техничка подршка је поверена Студију „Берар“ г. Милана Берара, који је крајем 80 – их и сам био извршни продуцент ЕКВ.
Медијска подршка се могла наћи једино у емисији „Топ плус“ НС Плус програма ТВ Нови Сад, тада јединог ТВ шоуа који се бавио рок музиком у Србији. Идеја о имену и концепту фестивала, као и тежња да се одржава у континуитету крајем сваке године, потекла је управо од уредника и аутора ове култне рок емисије – Обрада – Бобе Шкрбића и организатора Мише Берара.
Захваљујући разумевању и доброј вољи тадашњих челника и уредника овог програма који је у то време једини својом шемом одскакао од туробне друштвено–политичке свакодневнице, овај концерт је најављиван у редовном ТВ програму ове станице, па чак касније и сниман репортажним колима са 5 камера.
Наступ ЕКВ са овог концерта и данас је сигурно медијски најексплоатанисанији рок концерт у нашој земљи. Цео догађај је захваљујући медијској подршци „Топ плуса“ понео назив „ТОП ПЛУС КОНЦЕРТ ГОДИНЕ“ и одржан је 3. децембра 1993. у великој дворани СПЦ „Војводина“ у Новом Саду.
Списку учесника је на опште задовољство придодата и тада локална атракција Атеист реп, новосадски бенд који је током претходне године изазвао огромну пажњу публике највише у Војводини и Београду, својим деби албумом „Маори и црни Гонзалес“ и серијом одличних, занимљивих и духовитих концерата.
Пет бендова је од 19:30 до 1:00 сат после поноћи наступало следећим редоследом: Плејбој, Атеист Реп, Ван Гог, ЕКВ и Електрични оргазам. Преко 4.500 присутних поклоника рокенрола је после дуге паузе што се великих концерата тиче, истински уживало у правом рок угођају који им је био приуштен.
Какав је био економски ефекат целог спектакла, најбоље се може видети из чињенице да је цена улазнице била један ДЕМ у динарској противвредности на дан концерта, а већ сутра, у суботу 4. децембра ујутро за ту количину динара се могло добити 50–ак тадашњих пфенинга.
Управо тих последњих дана 1993. СРЈ је оборила све рекорде у висини и брзини инфлације, тј. обезвређивања вредности новца.
Лед је пробијен и већ следеће године се у септембру могло приступити припремама за нови, други по реду „Топ плус Концерт године“, чије је одржавање заказано за 24. децембар 1994. Сада већ устаљена екипа за организацију овог, како је планирано у будућности традиционалног Фестивала у саставу Душко Ерцеговац, Миша Берар и два музичка уредника НС Плус програма ТВНС Константин Ползовић (емисија „Хард метал“) и Боба Шкрбић („Топ плус“) је објавила проширени списак учесника другог „Топ плус Концерта године“.
И тако, уз опсежне припреме и максимално искоришћен медијски простор за промоцију новосадског рокенрол чеда, заказаног датума су пред више од 6.000 присутних у великој сали СПЦ „Војводина“ наступили: Генерација без будућности, Лав Хантерс, Плејбој, Ритам нереда, Атеист реп, Деца лоших музичара, Ван Гог, Забрањено пушење (у новој постави) и Електрични оргазам.
И овог пута је концерт срећом сниман камерама ТВНС. Но, мало је познато да је овај догађај замало отказан и то у последњем моменту…
наставиће се…
НС концерт године: Како је све почело… (2.део)
НС концерт године: Како је све почело… (3.део)
Аутор: Обрад Боба Шкрбић
