Kada bismo organizovali neki kviz, te u njemu odmerili znanje naših sugrađana i svih ostalih stanovnika Republike Srbije, Novosađani bi sigurno bili u ogromnoj prednosti ukoliko bi neka od pitanja bila:
Šta je “gornjak“, a šta “otpadanje“? Šta znači reći nešto “iz nevezuše“? Šta podrazumevaju “picigen“, “peratonica“, ili “patentica“?
Bez zezanja, naš grad je, pored najlepših devojaka, visokog nivoa kulture i prelepe arhitekture, poznat po čuvenom, novosadskom, slengu.
Sleng je, zapravo, neformalni govor koji koriste određene grupe ljudi koje žele da ustroje i ojačaju identitet njihove grupe.
Dakle, nešto, što je ranije bilo karakteristično samo za određene društvene strukture poput muzičara, kriminalaca, ili tinejdžera, se kod nas proširilo na čitavo građanstvo.
Možda najpoznatija reč novosadskog slenga jeste “gari“. Taj termin postao je prava asocijacija na Novi Sad, te vam se često može desiti da kada nekome iz susednih gradova spomenete odakle ste, kao prvu reakciju dobijete upravo ovaj lokalitet.
“Dakle, gari, ti si iz Novog Sada?“
O poreklu ove reči, koju ne koristi niko drugi osim nas, postoji čak nekoliko teorija. Ni jedna od njih, doduše, nije potvrđena, te smo slobodni da, onako novosadski, izaberemo verziju priče koja nam se najviše dopada.
Prva i, najrasprostranjenija među mladima, jeste da je gari zapravo skraćenica od drugari.
Druga, ipak vuče neke ozbiljnije predznanje iz srpske istorije i govori o uticaju turcizama na srpski jezik, te kako je gari zapravo prevod turske reči stranac.
Treća teorija o sticanju navike da ubacimo reč “gari“ u apsolutno svaki mogući razgovor je da nam se dopala francuska reč garson koja, zapravo, označava momka.
Za ovaj termin nisu čuli jedino oni koji ne znaju gde se na mapi Republike Srbije nalazi Novi Sad, ali postoje i ostale reči koje su ostalim stanovnicima naše države enigma, a koje mi Novosađani obožavamo da koristimo…
Reč “bruka“, koja se u celom svetu prevodi i koristi kao reč koja označava sramotu, kod Novosađana označava nešto što je mnoooogo dobro!
“Bruka ste odigrali utakmicu sinoć!“ – Pazite kada želite da pohvalite ljude koji nisu iz našeg grada, jer možda neće razumeti da ste, zapravo, hteli da im udelite kompliment!
View this post on Instagram
“Patentica“ je zapravo tehnička olovka koja koristi minicu za pisanje. Beograđani, recimo, nemaju pojma šta želite da im kažete kada pomenete ovu reč. Njima je, sa druge strane, jedino prihvatljivo da ovaj predmet nazivaju “minerica“.
Termin “gornjak“, verovali ili ne, koriste samo Novosađani. Za sve ostale stanovnike Srbije ovaj, nezaobilazni, prolećni, odevni predmet zove se teksas jakna.
“Peratonica“ je reč za koju će vas svi odmah razumeti šta mislite, međutim, to ne garantuje da vam se neće smejati, jer smo, kako kažu, reč “pernica“ sasvim nepotrebno obogatili sa još po kojim slovom kako bismo bili posebni.
“Đir“ označava krug, ali ne običan krug, već kruženje bez cilja i namere. “Đir“ se može napraviti kolima, rolerima, biciklom itd…
Kada smo već kod bicikla, nezaobilazno je pomenuti da njega u slengu nazivamo “bajs“, te da nam je reći “bajs“ milion puta prirodnije nego izgovoriti tu formalnu reč, bicikl.
“Masa ljudi“ – samo u našem gradu možete čuti da se za veći broj ljudi na jednom mestu izgovara reč “masa“. Iako većina ljubitelja slenga koristi ovaj termin, postoji veliki broj Novosađana koji negoduje kada ga neko izgovori.
“Picigen“ je reč koja označava strogo novosadsku igru!
Šta je to “picigen“ je veoma teško za razumeti, ukoliko niste proveli svoju mladost bacajući se u plićak lokalnih plaža kao što su “Štrand“ ili “Oficirac“.
U duhu užurbanog vremena i skraćivanja svega što može da se skrati Petrovaradinska tvrđava postala je “Đava“.
Međutim, “Đava“ se nalazi daleko, sa one strane Dunava, pa da bismo stigli do nje često koristimo autobuski prevoz.
Novosađani koji se voze autobusom imaju dva izbora. Ili da kupe kartu, ili da vozaču pokažu “pokaznu“.
U drugim delovima Srbije ovaj dokument se naziva mesečna karta, ali mi, zapravo, ne vidimo zašto nam se toliko isčuđavaju kada izgovorimo reč “pokazna“, jer morate priznati, ništa nismo slagali, “pokazna“ se zapravo pokazuje vozaču pri ulasku u gradski prevoz.
Korišćenje ovog termina nam je logično gotovo isto koliko i činjenica da Želeničku stanicu nazivamo “Ž“.
– Čekam te na “Ž“ pa ćemo se dogovoriti šta ćemo dalje.
“Indeks“ je sendvič kojim se završavaju skoro svi novosadski izlasci. Međutim, retko na kom mestu u gradu bude toliko dobar da čujete čuveno “Zju!“.
Ukoliko se, slučajno, zadesite u prilici da čujete taj uzvik zadovoljstva znajte da je osoba sa druge strane, ili oduševljena, ili začuđena nekom činjenicom.
Ipak, koliko je god novosadski koristiti sleng i uživati u njemu, još je novosadskije čitati dosta knjiga, iznova se obrazovati i paziti na pravopis.
E to je ono, dragi sugrađani, po čemu se, zapravo, ističemo u odnosu na druge!
Preuzmite androidaplikaciju.
