Када бисмо организовали неки квиз, те у њему одмерили знање наших суграђана и свих осталих становника Републике Србије, Новосађани би сигурно били у огромној предности уколико би нека од питања била:
Шта је “горњак“, а шта “отпадање“? Шта значи рећи нешто “из невезуше“? Шта подразумевају “пициген“, “ператоница“, или “патентица“?
Без зезања, наш град је, поред најлепших девојака, високог нивоа културе и прелепе архитектуре, познат по чувеном, новосадском, сленгу.
Сленг је, заправо, неформални говор који користе одређене групе људи које желе да устроје и ојачају идентитет њихове групе.
Дакле, нешто, што је раније било карактеристично само за одређене друштвене структуре попут музичара, криминалаца, или тинејџера, се код нас проширило на читаво грађанство.
Можда најпознатија реч новосадског сленга јесте “гари“. Тај термин постао је права асоцијација на Нови Сад, те вам се често може десити да када некоме из суседних градова споменете одакле сте, као прву реакцију добијете управо овај локалитет.
“Дакле, гари, ти си из Новог Сада?“
О пореклу ове речи, коју не користи нико други осим нас, постоји чак неколико теорија. Ни једна од њих, додуше, није потврђена, те смо слободни да, онако новосадски, изаберемо верзију приче која нам се највише допада.
Прва и, најраспрострањенија међу младима, јесте да је гари заправо скраћеница од другари.
Друга, ипак вуче неке озбиљније предзнање из српске историје и говори о утицају турцизама на српски језик, те како је гари заправо превод турске речи странац.
Трећа теорија о стицању навике да убацимо реч “гари“ у апсолутно сваки могући разговор је да нам се допала француска реч гарсон која, заправо, означава момка.
За овај термин нису чули једино они који не знају где се на мапи Републике Србије налази Нови Сад, али постоје и остале речи које су осталим становницима наше државе енигма, а које ми Новосађани обожавамо да користимо…
Реч “брука“, која се у целом свету преводи и користи као реч која означава срамоту, код Новосађана означава нешто што је мноооого добро!
“Брука сте одиграли утакмицу синоћ!“ – Пазите када желите да похвалите људе који нису из нашег града, јер можда неће разумети да сте, заправо, хтели да им уделите комплимент!
View this post on Instagram
“Патентица“ је заправо техничка оловка која користи миницу за писање. Београђани, рецимо, немају појма шта желите да им кажете када поменете ову реч. Њима је, са друге стране, једино прихватљиво да овај предмет називају “минерица“.
Термин “горњак“, веровали или не, користе само Новосађани. За све остале становнике Србије овај, незаобилазни, пролећни, одевни предмет зове се тексас јакна.
“Ператоница“ је реч за коју ће вас сви одмах разумети шта мислите, међутим, то не гарантује да вам се неће смејати, јер смо, како кажу, реч “перница“ сасвим непотребно обогатили са још по којим словом како бисмо били посебни.
“Ђир“ означава круг, али не обичан круг, већ кружење без циља и намере. “Ђир“ се може направити колима, ролерима, бициклом итд…
Када смо већ код бицикла, незаобилазно је поменути да њега у сленгу називамо “бајс“, те да нам је рећи “бајс“ милион пута природније него изговорити ту формалну реч, бицикл.
“Маса људи“ – само у нашем граду можете чути да се за већи број људи на једном месту изговара реч “маса“. Иако већина љубитеља сленга користи овај термин, постоји велики број Новосађана који негодује када га неко изговори.
“Пициген“ је реч која означава строго новосадску игру!
Шта је то “пициген“ је веома тешко за разумети, уколико нисте провели своју младост бацајући се у плићак локалних плажа као што су “Штранд“ или “Официрац“.
У духу ужурбаног времена и скраћивања свега што може да се скрати Петроварадинска тврђава постала је “Ђава“.
Међутим, “Ђава“ се налази далеко, са оне стране Дунава, па да бисмо стигли до ње често користимо аутобуски превоз.
Новосађани који се возе аутобусом имају два избора. Или да купе карту, или да возачу покажу “показну“.
У другим деловима Србије овај документ се назива месечна карта, али ми, заправо, не видимо зашто нам се толико исчуђавају када изговоримо реч “показна“, јер морате признати, ништа нисмо слагали, “показна“ се заправо показује возачу при уласку у градски превоз.
Коришћење овог термина нам је логично готово исто колико и чињеница да Желеничку станицу називамо “Ж“.
– Чекам те на “Ж“ па ћемо се договорити шта ћемо даље.
“Индекс“ је сендвич којим се завршавају скоро сви новосадски изласци. Међутим, ретко на ком месту у граду буде толико добар да чујете чувено “Зју!“.
Уколико се, случајно, задесите у прилици да чујете тај узвик задовољства знајте да је особа са друге стране, или одушевљена, или зачуђена неком чињеницом.
Ипак, колико је год новосадски користити сленг и уживати у њему, још је новосадскије читати доста књига, изнова се образовати и пазити на правопис.
Е то је оно, драги суграђани, по чему се, заправо, истичемо у односу на друге!
Преузмите андроид апликацију.
