Novi Sad dugi niz godina gradio se u širinu, a tek u poslednjih nekoliko decenija počeo je da dobija i „treću dimenziju“, tačnije visinu.
U Evropskim zemljama do skoro je netipično bilo graditi visoke građevine. Dok su neki svoje zgrade „digli u vis“, kao London, neki su svoje zadržali na zemlji, kao Budimpešta.
Novi Sad još uvek nije krenuo u oblake, bar ne po svetskim standardima, ali je izvesno da će se to kad-tad dogoditi jer se broj stanovnika povećava, a grad razvija i raste.
A do tada, koja je najviša zgrada u Novom Sadu?
Kada pričamo o gradnji u visinu neizbežna je 57 metara visoka zgrada NIS-a.
Objekat od 13 spratova građen je od 1989, pa zbog inflacije, sve do 1998. godine kada je konačno završen. To je najviša zgrada u kojoj se ne stanuje u Novom Sadu, ali i u AP Vojvodini.
Zgrada Naftne industrije Srbije na Limanu 3 prema njenom arhitekti Aleksandru Kekoviću predstavlja kapiju nakon prelaska mosta preko Dunava.
„Ta metafora je u stvari kapija, i ona bi sa tim krilima trebalo da asocira na otvorena vrata“, rekao je u jednom intervjuu.
Jedan od simbola grada je i 72 metra visoka Crkva imena Marijinog.
Najviša tačke ove građevine iz 18. veka je njen pozlaćeni krst, a visina samog krova koji do njega vodi je 22 metra.
Iako veliki broj Novosađana ovaj objekat naziva katedralom, to nije ispravno.
Naime, katedrala je samo jedna i nalazi se u sedištu biskupije, a sedište biskupije nalazi se u Subotici. Tako da, novosadska „katedrala“ nije katedrala, ali je jedna od najviših tačaka grada.
Titulu najvišeg gradskog objekta odnose kule na Limanu 4
Ove tri zgrade najviše su, ne samo u Novom Sadu, već u AP Vojvodini, a njihova najviša tačka je na 75 metara.
Nalaze se na uglu Bulevara cara Lazara i Ulice Ive Andrića.
Popularno prozvane „crvenkape“, zbog svojih crvenih krovova, sagrađene su krajem 80-ih godina prošlog veka po tipskom projektu, identičnog izgleda.
Zgrade imaju po 20 spratova, tehnički preciznije, prizemlje, 18 spratova i poslednji sprat u vidu potkrovlja.
Vredi pomenuti i zgradu „Pošte Srbije“
Zgrada pošte podignuta je 1963. godine po projektu Dragiše Brašovana. Objekat ima 12 spratova, pa se prema tome može zaključiti da je ovaj objekat prvi novosadski „neboder“.
Za to vreme dvanaestospratnice bile su retke, čak je i legendarni arhitekta Đorđe Tabaković smatrao da zgrada pošte ima „tri sprata viška“.
Interesantna je nepotvrđena informacija da je zgrada postavljena tako da „uglednim zvanicama“ zakloni pogled na novosadsku sinagogu.
Kako je nekadašnje stovarište drva postalo muzej umetnosti (FOTO/VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
