Близина велике реке попут Дунава засигурно је направила Нови Сад градом мостова. Од памтивека па до данас, многобројни мостови су били део града, а многи, такође, нису дочекали модерно доба.
Хагенов мост
Од 1788. па све до 1918. године, понтонски мостови су спајали обале Дунава. Највећи број је био рађен од храстовине и били су довољно широки да се мимоиђу двоје кола.
Први стални понтонски мост био је Хагенов мост, настао баш те 1788. године. Име је добио по официру, барону фон Хагену, који је пројектовао мост по угледу на сличан из Манхајма, а био је дугачак око 420 корака.
Средишње део моста тј. средишњи понтони могли су се раздвајати да би бродови могли без проблема пловити Дунавом.
Прелаз Хагеновим мостом се наплаћивао за све, сем за Новосађане, Петроварадинце и оне који су било шта носили у рукама и на раменима.
Мост је коначно склоњен 1918. године због почетка радова на изградњи Моста краљевића Томислава.
Железнички мост (Мост цара Фрање Јосифа, Мост краљевића Андреја)
Овај железнички мост званично је завршен 11. новембра 1883. године и преко Дунава је стајао најдуже од свих новосадских мостова, чак 61. годину.
Дуг 432 метра, имао је шест бетонских стубова, а најшири (чак 96 метара) био је простор за пловидбу између другог и трећег стуба.
У новој држави Краљевини Југославији, мост је 1929. године понео име краљевића Андреја Карађорђевића.
Срушен је у ноћи 11. априла 1941. у Априлском рату од стране југословенске војске, како би се зауставило продирање непријатељских снага након повлачења.
Немци су 1942. обновили железнички мост за војне потребе, а они су га и срушили 1944. године приликом повлачења.
До данас су остали сачувани стубови моста и тунел. Део његове решеткасте конструкције још је у Дунаву, близу Тврђаве.
Поћореков мост
Већ од почетка 20. века осмишљао се план како спровести у дело и обогатити Нови Сад, правим, сталним мостом. Водећи се тиме, 1915. године саграђен је Поћореков мост.
Иако мост званично никада није добио име, у службеној комуникацији војске носио је назив по главнокомандујућем генералу аустроугарске војске Оскару Поћореку.
Мост се на бачкој страни налазио где се данас завршава Улица Милоша Бајића, у близини свиларе.
Конструкција моста била је дуга 261 метар, ширина коловоза 6,7 метара, висина од 13 метара, док је укупна дужина износила 384 метра.
Оно што је докусурило овај мост био је лед. Зима 1924. године памти се као једна од најхладнији због чега се Дунав заледио.
Поћореков мост посустао је у рано јутро 18. фебруара 1924. године и оборен је стуб као и два лука који су на њега били наслоњени. Исте године у лето мост је демонтиран.
Мост краљевића Томислава
Нови Сад добија први стални друмски мост, четврти у 20. веку, Мост краљевића Томислава Карађорђевића.
Мост је свечано отворен 20. маја 1928. године. Заједно са мостом, пробијен је булевар којим се Нови Сад проширио до Дунава и повезао са Петроварадином.
Био је дуг 341 метар, тежак 3.405 тона, са електричним осветљењем, асфалтираним коловозом и пешачким стазама.
Први пут је срушен 1941. године, када га је југословенска војска минирала, касније су га Немци обновили, затим 1944. године срушили при повлачењу.
Мост маршала Тита
У лето 1945. године започета је изградња сталног железничко-друмског моста, на стубовима порушеног Моста краљевића Томислава.
За само 160 дана, овај мост је саграђен. Био је то први, стални, челични мост изграђен после Другог светског рата у Европи.
Мост маршала Тита касније је преименован у Варадински мост, за који сваки Новосађанин зна.
По неким прорачунима, он је требало да траје пет година, али је издржао читавих 53.
Од сва три новосадска моста која су страдала за време НАТО бомбардовања, најстарији Варадински мост срушен је први, рано ујутро у 5.05 сати 1. априла 1999. године.
Жежељев мост (први)
Град се мењао, а једна од већих промена била је премештање пруге са Лимана. То је значило само једно – обавезну изградњу новог, железничког моста.
Мост је грађен од августа 1957. до 1961, по пројекту инжењера Бранка Жежеља.
Он је пројектовао мост од пренапрегнутог бетона и челичне арматуре дужине 466,4 метра и ширине 20,1 метара, са два лука различитог распона – 211 метара (што је био европски рекорд) и 165,7 метара.
Свечано је пуштен у саобраћај 23. октобра 1961, уз присуство око 60.000 грађана.
Омладина га је посебно волела, а они најхрабрији скакали су у Дунав са његових бетонских лукова. Неки су преко тих лукова возили моторе, па чак и аутомобиле.
После само 38 година Жежељев мост је срушен у НАТО бомбардовању, само 38 година од отварања. Издржао је четири напада пре него што је 26. априла 1999. у 01.20 сати отишао у историју.
Сам крај 20. века на Дунаву, у Новом Саду услед НАТО бомбардовања изгледао је јако тужно. Мостови су, уместо симболичног спајања две стране и пријатељства, били симбол разарања, непријатељства и рата.
Ипак, Нови Сад се данас опет може, као некада, похвалити мостовима који ће, надамо се, стајати дуго изнад Дунава, без страха од ратних дејстава чијих су често прве жртве.
Уз то, будућност мостова у Новом Саду светлија је за три планирана моста.
Најпре, мост који је почео да се гради у продужетку Булевара Европе и који ће повезати Нови Сад и Сремску Каменицу, међу Новосађанима сада већ познат као „четврти мост“ преко Дунава.
У плану је и пешачко-бициклистички мост који би се саградио у продужетку Булевара цара Лазара (на месту некадашњег моста краљевића Андреја) и који би повезао Нови Сад и Петроварадин.
Такође, започета је и изградња моста који би повезао Петроварадин са Радном зоном „Север 4“, недалеко од Каћа, као завршни део Фрушкогорског коридора.
Преузмите андроид апликацију.
