Tematski okvir listova, koji su izlazili i uređivali se u našem gradu, omeđen je raznim istorijskim događajima koji su učinili da Novi Sad danas bude ono što zapravo i jeste.
Praksa redovnog izlaženja određenih listova, koju i danas negujemo iako smo skoro u potpunosti prešli na internet platformu, bila je moćno oruđe za prosvećivanje i vođenje naroda u momentima kada nam je to bilo neophodno.
Pored svog kapitalnog karaktera, štampa je značajno uticala na “formiranje intelektualne elite“ u novosadskom društvu, te je odigrala veoma bitnu ulogu u kulturno-prosvetnoj, društvenoj i na kraju najvažnijoj, nacionalno-političkoj sferi.
Danas kada je sve prošlo i kada novosadskim ulicama slobodno šetaju razne nacionalne manjine, prelistavajući stare listove, možemo svedočiti različitim položajima, kulturnim kretanjima i načinu razmišljanja svih naroda koji su živeli na ovom prostoru.
Početak srpske štampe vezuje se za štampanje lista po imenu „Slaveno-serbskij magazin“. Štampan je u Veneciji, u štampariji Dimitrija Teodosija davne 1768. godine.
Urednik i izdavač prvog srpskog časopisa bio je književnik Zaharije Orfelin, te je on zaslužan što su Srbi svoj prvi list dobili čak deset godina ranije nego, naše komšije, Mađari.
Kada se praksa štampanja listova ustalila na ovom području, često su se pojavljivali novi listovi, ali se ispostavljalo da je njihovo postojanje bilo prilično kratkog veka.
Zato što je u našem gradu stanovala najbogatija, najnezavisnija i najobrazovanija inteligencija ugarskih Srba, Novi Sad je bio epicentar povremene štampe. U periodu od 1825. do 1918. godine izlazilo je 175 listova i časopisa, 136 na srpskom jeziku, 20 na mađarskom, 13 na nemačkom, četiri na slovačkom i dva na bugarskom jeziku.
Svako veće mesto imalo je svoj lokalni nedeljni list u kome su bile skupljene sve neophodne informacije vezane za tadašnji način življenja, ali postojao je jedan problem, novine nisu bile pristupačne svim narodnim klasama kao danas.
Nasuprot tome, bile su veoma skupe, zbog čega su ih kupovali samo imućniji, a služili su se i praksom: “Prosledi mi da pročitam i ja, kada ti završiš sa tvojima.“
Novosadska štampa tokom 19. veka, iz dana u dan, dobijala je sve značajniju ulogu jer je jasno davala pravac javnom mnjenju oko političkih i nacionalnih pitanja. U vekovnoj borbi između radikalnih i liberarnih struja, liberali su dosta prednjačili u odnosu na radikale kada je pokretanje listova u pitanju.
Najpoznatija borba između ove dve političke struje odigrala se na plećima listova “Zastava“ i “Branik“.
“Zastavu“ je osnovao Svetozar Miletić i preko nje se borio za politička i ekonomska prava našeg naroda. Izlazila je od 21. februara 1866. godine i imala je 1000 pretplatnika. Kada se Miletićeva stranka raspala i unutar sebe napravila dve nove stranke, Srpsku narodnu radikalnu stranku i Srpsku narodnu liberalnu stranku, došlo je do prvog skandala u srpskoj štampi.
“Zastavu“ su preuzeli radikali pod vođstvom Jaše Tomića, dok su liberali, pod uredničkom palicom Miše Dimitrijevića, pokrenuli novi list “Branik“.
Svi ostali listovi tog vremena, samo su oponašali načine na koje su poslovali i pisali listovi “Branik“ i “Zastava“, sve do Prvog svetskog rata kada su obustavljeni.
Po završetku rata “Zastava“ je ponovo obnovljena i izlazila je do 1929. godine, dok “Branik“ nikada nije ponovo zaživeo.
O tragičnom ishodu sukoba urednika ovih rivalskih listova, možete pročitati ovde:
U Novom Sadu izlazilo je i nekoliko političkih listova koji su bili finansirani od strane mađarske vlade. Takav je bio list “Srbski narod“ čiji je urednik bio Jota Grujić.
Ovaj list postojao je više od dvadeset godina, ali kada više nije bio potreban mađarskoj vladi Grujić je bio prinuđen da ga ugasi. Njegov urednik, budući da više nije bio plaćen od mađarskih vlasti, bio je preziran od strane svojih sugrađana, a materijalno je sasvim propao.
Urednik lista “Naše doba“ dr Stevan Pavlović stalno se susretao sa napadima političkih neistomišljenika. Zbog svoje uređivačke politike često je bio tužen sudu, a neki su čak i fizički pokušavali da ga “dozovu pameti“.
List “Straža“ izlazio je dva puta nedeljno do 1896. godine, a saga štampanja listova na srpskom jeziku, pomaganih od mađarske vlade, završila se listom “Srpstvo“.
U Novom Sadu je 1911. godine izlazilo 14 listova i časopisa: “Letopis Matice srpske“, “Zastava“, “Branik“, “Pozorište“, “Neven“, “Vrač pogađač“, “Trgovačke novine“, “Žena“, “Ženski svet“, “Starmladi“, “Srpstvo“, “Sloboda“, “Školski glasnik“ itd…
Čika Jova Zmaj bio je poznat kao jedan od uspešnijih urednika u našem gradu. On je, 1860. godine zajedno sa Dimitrijem Mihajlovićem osnovao šaljivi list “Mesečar“, a samo četiri godine kasnije je u Budimpešti pokrenuo satirični list “Zmaj“ koji je 1868. godine preneo u Novi Sad.
Još jedno od Zmajevih značajnih dela jeste osnivanje humorističkog lista “Jazavac“, koji je uređivao zajedno sa Ilijom Ognjanovićem.
Prvi zabavni dečiji časopis pokrenut je 1876. godine i zvao se “Radovan“, a ono što nam budi prvu asocijaciju kada u istoj rečenici pomenemo štampu i Novi Sad, jeste list “Neven“.
“Neven“ je pod Zmajevom uređivačkom politikom trajao sve dok je bilo i Zmaja, a 1979. obnovio ga je pesnik Mika Antić. Najstariji list za decu na ćirilici, jedan je od retkih časopisa za najmlađe koji i dalje postoji i rado se čita u svim generacijama.
Preuzmite android aplikaciju.
