Сама идеја о великом спортском центру у Новом Саду покренута је читавих 20 година раније, а још у генералном урбанистичком плану из 1950. године постоји план за изградњу таквог објекта.
Ипак, увек је постојало нешто прече, па је конкурс за урбанистичко и архитектонско решење расписан тек 1974. године, а место за изградњу одредила је локација стадиона.
На некадашњем Златиборском тргу који се настављао на Стражиловску улицу биле су стара чесма и мали парк. У то време градило се највеће стамбено насеље Новог Сада – Лиман. Тада је почела да се рађа и идеја о изградњи мултифункционалног објекта на том месту, који би повезао старо језгро града са новим стамбеним насељем и Универзитетским центром.
На конкурсу је прихваћен пројекат Института за урбанизам Архитектонског факултета у Сарајеву који су направили пројектанти Жика Јанковић (чији су остали пројекти сарајевска Скендерија, сплитски Котекс-Грипе и приштински Боро и Рамиз) и Бранко Булић.
Коначну одлуку о изградњи центра донела је Скупштина града 12. априла 1978. године, а поводом прихватања кандидатуре Новог Сада за организовање 36. стонотениског првенства 1983. године.
Градњу великог спортског центра Новосађани су плаћали самодоприносом, а скоро 20 одсто новца дала је тадашња „Лутрија Војводине“.
Припреме за градњу почеле су већ 1978. године, када је порушен део бивше индустријске зоне, првенствено фабрика „Новкабел“ и магацини „Звезде“ који су се налазили на месту данашњег „Спенса“.
Паралелно са рушењем и рашчишћавањем терена, које је израђено у рекордном року, рађена је инсталација, топловод, водовод, канализација и саобраћајнице.
Главни извођач радова био је „Неимар“ из Новог Сада, а изградња је започета 3. маја 1979. године, а радило се без престанка, у три смене.
Након што је у априлу одржано Стонотениско првенство у Новом Саду, по којем је „Спенс“ и добио име (Светско Првенство Нови Сад), радови нису престајали и трајали су до 1983. године. Наредне две године завршене су и борилачке дворане за џудо, стони тенис и бокс, ледена дворана, куглана са осам аутоматских стаза, као и пратећи пословни простор.
У том периоду почеће да ради и предузеће које ће у име града бринути о „Спенсу“, али ће већ тада почети проблеми, првенствено новчани.
То ће довести до тога да се одустане од изградње отворених спортских терена и реконструкције фудбалског стадиона, а обустављена је и изградња базена, одложена градња тениских терена и стрељане, као и отвореног клизалишта. Градске власти ће ипак до 1990. године успети да заврше тениске терене, стрелиште и затворени базен, док је отворени базен завршен тек 2011. године.
Потребом за комерцијализацијом Спенса током деведесетих година прошлог века, симбол Новог Сада је постао уједно и центар за куповину. Отворени су бројни бутици и ресторани, а како би се омогућио додатни простор за изнајмљивање простора широки ходници су смањивани што је резултирало мрачним и уским локалима.
Након отварања малих тржних центара попут Лупуса, Апола, Париског Магазина, а потом и већих објеката попут Базара, Меркатора али и гиганата као што су БИГ и Променада, „Спенс“ полако почиње да губи трку са атрактивношћу.
У последње време, поново су активни планови да се Спенсу врати стари сјај, али и да се обогати новим садржајима.
Према тим плановима, предвиђено је да Спенс сада добије садржај који је предвиђен оригиналним плановима за његову намену кад је изграђен – базен за обуку непливача и базен са скакаоницом, али и други садржај.
Планирано је да се задрже сви спортски садржаји које Спенс нуди и да се прошире, што ће бити учињено проширењем сала, али и изградњом нових базена на отвореном.
Такође, на потезу према Променади постојећи голф терен и фудбалски терен с вештачком травом остану као садржај лети, а зими ће бити постављено клизалиште.
Уколико сви планови буду спроведени, за очекивати је да Спенс још дуги низ година буде на услузи Новосађанима.
Преузмите андроид апликацију.
