Pre 85 godina otvorena je jedna od najstarijih berbernica u Novom Sadu, koja se i dan danas nalazi prekoputa Riblje pijace na broju 17. Trga republike, ali pod nazivom „Muški frizer Sava“.
Sava Radivojkov je došao u Novi Sad 60-tih gidina 20. veka da bi se bavio frizerskim zanatom i upravo je počeo u pomenutom salonu, koji je kasnije i preuzeo od svog tadašnjeg gazde. Sava dakle ima oko 60 godina radnog iskustva u berberskim i frizerskim poslovima.
Mnoge generacije Novosađana prošle su kroz ovaj salon. Kao mlađi, odrastali su uz Savine makaze koje bi im uređivale frizuru, dok bi im njegovi lagani potezi britvom preko brade predstavljali dobrodošlicu u svet odraslih. Popularne frizure se menjaju gotovo na svakih godinu dana, a Sava ih je ispratio sve. Od Bitlsa do današnjih kratkih frizura, Sava se prilagođavao zahtevima svojih mušterija.
Ipak majstor priznaje da on preferira način rada sa kojim se upoznao pri „kovanju“ zanata u Bačkoj Palanci – makaze za šišanje i britva za brijanje, su „klasici“ u kojima Sava uživa i dan danas. Četiri različita gradonačelnika Novog Sada bili su stalne Savine mušterije, mnogi poslanici, pa čak i vojni generali poveravali su svoj izgled Savi. Takođe i muzičke zvezde poput onih iz Pekinške patke, bi stilizovanje kose i brade pred svoje nastupe prepuštali našem sagovorniku,
Danas ovaj lokal se vodi na Đorđe Radivojkova, Savinog sina. Đorđe je nastavio očevim stopama i zajedno sa Savom danas održava slavnu reputaciju ovog salona.
Đorđe navodi da se frizerski i berberski zanat izmenio kroz godine. Kako se menjala moda, a sa njom i stilovi frizura, tako se menjala i uloga frizera u društvu. Nekada je frizer ujedno bio i lekar, pa čak i zubar svojoj mušteriji, te se zato među starim frizerskim alatima nalaze i zubarska klešta.
Frizerska delatnost je dakle jedna od važnijih kroz istoriju čovečanstva, ovakav slučaj je i danas u Novom Sadu potvrđuju otac i sin iz porodice Radivojkov. Ljudi retko kada menjaju svoje frizere, jednom kada im ukažu svoje poverenje, ono obično traje čitav život, a neretko se prenosi i na njihovu decu.
Kako danas izgleda ovaj salon otvoren još 1937. godine i na kako se ovaj zanat razvijao kroz porodicu Radivojević možete pogledati u našem prilogu.
Šta je „boćanje“ i gde se u Novom Sadu možete oprobati u ovom sportu?
Preuzmite android aplikaciju.
