Novosadske arhitekte su rekonstruisale luster „Beta“ iz sportskog i poslovnog objekta Spens, gde on ponovo sija. Ogromna svetleća konstrukcija sa 750 LED sijalica sada obasjava stakleni hol s pogledom na Radničku ulicu, Palatu pravde i jedno gradilište koje tu raste kao iz vode.
Nekada bi uključivanje velikog lustera koji je imao čak 2.500 sijalica, pa je to iziskivalo i mnogo struje, značilo da se nešto zaista važno događa u Spensu, a to je onda bilo i dešavanje za čitav grad. Davao je tada više svetla, ali se nalazio na drugom kraju Spensa, u njegovom severnom holu, gde je sklopljen 1981.
Te godine je sportski i poslovni centar bio podignut za Svetsko prvenstvo u stonom tenisu, koje se tada i održavalo, a Novi Sad se potrudio, povodom tog velikog događaja, da se svetu prikaže u najboljem svetlu.
Tako je i luster, dug 80 metara, koji je stigao iz fabrike „Dekor” u hrvatskom Zaboku, bio jedan od, kako navode novosadske arhitekte koje su ga i restaurirale, najvećih u Evropi. Zbog lebdeće strukture radnici su ga nazivali „Svemirac”.
I danas se objekat u kome se on nalazi, uprkos teškoćama koje su se rojile oko održavanja velikog prostranstva sala, hodnika i holova, smatra simbolom moderne arhitekture i modernosti grada.
„Spens za nas predstavlja jedan kondenzat iskustava razvoja grada te protekle tri decenije od trenutka kada nastaje, i ne samo razvoja grada nego razvoja čitave jugoslovenske arhitekture druge polovine 20. veka”, kazala je arhitekta Dragana Konstantinović otvarajući u Spensu multimedijalnu izložbu „Novi Sad – moderan grad”, u sklopu koje je luster restauriran i montiran u Holu 8.
Izložba u Evropskoj prestonici kulture 2022. godine prikazuje kako se Novi Sad urbanistički razvijao tokom druge polovine 20. veka, kada grad u industrijskoj zoni dobija i jedan soliter – „Novkabela”, gradi svoje velike bulevare, železničku stanicu, zgrade Filozofskog fakulteta, nekadašnjih preduzeća „Elektrovojvodine”, robne kuće „Stoteks”, Osiguravajućeg zavoda „Vojvodina”… Sva ta iskustva je objekat Spensa, po rečima koautorke izložbe, inače vanredne profesorke Departmana za arhitekturu FTN-a, okupio na više ravni, ne samo u pogledu sportske kompleksnosti.
„On je od početka zamišljan i koncipiran kao centar. Njegova bitna osobina, koju su mu i projektanti dali, jeste ta suštinska usidrenost u Novi Sad i razumevanje tokova grada. Bitna tema za njegove projektante bila je i slika Spensa u susretu pešaka koji dolazi iz centra grada. Otuda severni plato Spensa i ta specifična silueta krova, koju možemo videti prilazeći objektu iz tog pravca. Međutim, ta slika je potpuna bila tek u noćnom režimu rada, kada se u njemu dešavaju događaji i upali se čuveni strukturalni luster ’Beta’, i kada on nedvosmisleno označi mesto gde se u Novom Sadu dešava nešto bitno. Taj luster za nas je bio inspiracija da razmišljamo o ovoj izložbi izvan uobičajenih formata”, navela je ona.
Autori projekta „Novi Sad – moderan grad” koristili su digitalizovani arhiv „Neoplanta filma” i kroz šest video-kolaža prikazali modernizaciju grada, od njegovog rođenja do neostvarene vizije o Mišeluku na sremskoj obali.
Iz ove arhive je napravljen i dokumentarni film o gradnji solitera „Novkabela” 1983. godine, mogućem mestu rođenja današnje IT industrije.
Soliter je dignut u sklopu Novosadske fabrike kabela, za razvoj elektronike, računara i automatike. Film će biti prikazan i 17. februara, dok je promocija monografije o Spensu 26. februara u 18 sati u amfiteatru Spensa.
„Za nas razumeti grad, voleti grad i baviti se gradom znači razumeti grad u svoj njegovoj složenosti. Naše duboko uverenje je da je druga polovina 20. veka period kad je Novi Sad stasao u pravu urbanu sredinu, kada je kroz vizionarske planove, često radikalne i koji su ostavljali ožiljke tom istom gradu, osposobio sebe da se širi, prostorno i demografski, da dobije svoje nove radne zone i da, zapravo, kulturološki stasa u pravu malu prestonicu”, kazala je koautorka multimedijalnog projekta koji potpisuju udruženja „Baza – platforma za prostorne prakse”, „Efemera kolektiv” i Društvo arhitekata Novog Sada.
Muzej železnice, atelje, park… Kako će biti preuređena stara ranžirna stanica?
Preuzmite android aplikaciju.
