Kada smo već pisali o bontonu, manirima i knjigama, red je da malo obradimo temu obilaska koncerata, pozorišnih predstava, izložbi i drugih kulturnih sadržaja, zar ne? Koliko vas praktikuje takav sadržaj na mesečnom novou?
Da li se nekad zamislite dok sedite u bašti nekog popularnog novosadskog kafića „na mladima svet ostaje“? Odjednom ostanete bez odgovora jer niste baš sigurni, prvo kakav im „svet“ ostavljate, a potom i da li su mladi spremni da preuzmu taj „svet“ u svoje ruke?
Ipak, ne može se poreći da je život u 21. veku doneo mnogo lepih i udobnih stvari, ali „svako vreme, nosi svoje breme“, pa tako i u ovom veku, moramo da se suočavamo sa mnogim nedaćama i poteškoćama.
Šta god da bude, biti mora, ali ne možete da ne analizirate kako stvari danas funkcionišu, posebno kada posmatrate ljude u gradskom prevozu, prodavnici, nekoj ustanovi ili na ulici.
Svet se preselio u mobilni telefon tako da se tu skoro svi povezuju, komuniciraju, razmenjuju mišljenja o svemu, pa i o ukusu za diskutabilnu muziku i stil oblačenja.
Nažalost, internet, odnosno društvene mreže predstavljaju izvor ne samo komunikacije i informisanja već i prenošenja „kulturnih“ sadržaja.
Putem takvih kanala ljudi, a posebno mladi, nekritički upijaju kič, šund i neukus, tako da im odlazak u pozorište, na koncert ili neku izložbu nije ni na kraju pameti, ni u najluđim snovima.
Za stavove mladih ne možemo kriviti njih, posebno ne one od 15 godina koji će tek da zakorače u svet, tako što ćemo da se sablaznimo kada uvidimo njihove izbore. Kako kad od starta nisu imali prave osnove već samo uticaj interneta, rijalitija ili žute štampe?
Omladina raste u takvom okruženju da ko god se bavi umetnošću ili kulturom, a ne uklapa se u ustaljen sistem, biva izložen odbacivanju i podsmehu jer je čudak koji više voli svoj instrument od neke igrice na računaru.
Naime, roditelji prvenstveno uče decu kako se postaje čovek, osim toga oni su ti koji utiču na dečije kulturno uzdizanje, formiranje vrednosnog sistema, kao i ukusa za muziku, knjige i garderobu.
Pre nego što vam dete izgovori da kad poraste želi da bude influenser, pokušajte da ga usmerite na kvalitetan sadržaj, da ne bude prazan influenser.
Poražavajuće je to što je mnogima jedini kontakt sa umetničkom muzikom (za koju kažu da smara) onda kada se dogodi neka tragedija pa se na svim radio stanicama pušta Adađo u g-molu.
Naravno da postoje ljudi u službi kulture koji promovišu takav sadržaj i koji se bore za opstanak svoje branše.
Međutim posebna je trauma kada profesori izaberu predstavu koja nije prilagođena uzrastu đaka koje vode, pa tako dobiju grupu koja zeva, priča tokom komada ili ono najgore minira i zaustavlja predstavu.
Važno je napomenuti kako kultura stvara inspiraciju da budemo bolji, iz dana u dan, u svakom pogledu. Ona budi nagon za uzlet i preobražaj, ona izaziva naše stavove, suočava nas sa istinom i podseća na prošlost, otvara naše emocije i zadirkuje itelekt.
Sada kad ste odrasli i imate slobodnu volju da birate sadržaj koji vas zanima, pitanje je kakav sadržaj konzumirate u slobodno vreme?
Zgrada koja je oduvek bila u službi kulture, omladine i sporta
Preuzmite android aplikaciju.
