Када смо већ писали о бонтону, манирима и књигама, ред је да мало обрадимо тему обиласка концерата, позоришних представа, изложби и других културних садржаја, зар не? Колико вас практикује такав садржај на месечном новоу?
Да ли се некад замислите док седите у башти неког популарног новосадског кафића „на младима свет остаје“? Одједном останете без одговора јер нисте баш сигурни, прво какав им „свет“ остављате, а потом и да ли су млади спремни да преузму тај „свет“ у своје руке?
Ипак, не може се порећи да је живот у 21. веку донео много лепих и удобних ствари, али „свако време, носи своје бреме“, па тако и у овом веку, морамо да се суочавамо са многим недаћама и потешкоћама.
Шта год да буде, бити мора, али не можете да не анализирате како ствари данас функционишу, посебно када посматрате људе у градском превозу, продавници, некој установи или на улици.
Свет се преселио у мобилни телефон тако да се ту скоро сви повезују, комуницирају, размењују мишљења о свему, па и о укусу за дискутабилну музику и стил облачења.
Нажалост, интернет, односно друштвене мреже представљају извор не само комуникације и информисања већ и преношења „културних“ садржаја.
Путем таквих канала људи, а посебно млади, некритички упијају кич, шунд и неукус, тако да им одлазак у позориште, на концерт или неку изложбу није ни на крају памети, ни у најлуђим сновима.
За ставове младих не можемо кривити њих, посебно не оне од 15 година који ће тек да закораче у свет, тако што ћемо да се саблазнимо када увидимо њихове изборе. Како кад од старта нису имали праве основе већ само утицај интернета, ријалитија или жуте штампе?
Омладина расте у таквом окружењу да ко год се бави уметношћу или културом, а не уклапа се у устаљен систем, бива изложен одбацивању и подсмеху јер је чудак који више воли свој инструмент од неке игрице на рачунару.
Наиме, родитељи првенствено уче децу како се постаје човек, осим тога они су ти који утичу на дечије културно уздизање, формирање вредносног система, као и укуса за музику, књиге и гардеробу.
Пре него што вам дете изговори да кад порасте жели да буде инфлуенсер, покушајте да га усмерите на квалитетан садржај, да не буде празан инфлуенсер.
Поражавајуће је то што је многима једини контакт са уметничком музиком (за коју кажу да смара) онда када се догоди нека трагедија па се на свим радио станицама пушта Адађо у г-молу.
Наравно да постоје људи у служби културе који промовишу такав садржај и који се боре за опстанак своје бранше.
Међутим посебна је траума када професори изаберу представу која није прилагођена узрасту ђака које воде, па тако добију групу која зева, прича током комада или оно најгоре минира и зауставља представу.
Важно је напоменути како култура ствара инспирацију да будемо бољи, из дана у дан, у сваком погледу. Она буди нагон за узлет и преображај, она изазива наше ставове, суочава нас са истином и подсећа на прошлост, отвара наше емоције и задиркује ителект.
Сада кад сте одрасли и имате слободну вољу да бирате садржај који вас занима, питање је какав садржај конзумирате у слободно време?
Zgrada koja je oduvek bila u službi kulture, omladine i sporta
Преузмите андроид апликацију.
