Zbog načina na koji tako lagano premošćava sve razlike njegovih stanovnika za naš grad, često možete čuti da ga nazivaju grad-mostova.
Novi Sad je oduvek bio poseban zbog svoje multikulturalnosti. On tako lako povezuje različite religije, nacionalnost i kulture i spaja ih u jednu nerazdeljivu celinu.
Starosedeoci koji su ušli u treće životno doba gotovo su mogli da svedoče skoro svim novosadskim mostovima koji su nekada “preskočili“ Dunav i stradali u toku ratnih dešavanja, a bilo ih je preko osam.
Mlađe generacije kojima istorija nije toliko interesantna priznaju samo tri mosta, dva koja povezuju grad sa Petrovaradinom – Žeželj i Varadinska duga, i Most slobode koji nam je toliko približio Sremsku Kamenicu da je postala jedno od najpoželjnijih mesta za život.
Brojali i one stare pontonske i obične mostove, ili samo ove koje nam prošlost nije oduzela, Novi Sad je svakako opravdao metaforu grad-most po kojoj je poznat.
Varadinski most nam je simbol kako se preko noći uzdiže iz pepela i nastavlja kao da ništa nije bilo. Iako je i on srušen prilikom bombardovanja 1999. godine, danonoćni trud građevinaca se isplatio i već u septembru 2000. godine bio je ponovo otvoren za saobraćaj.
Most slobode srušen je iste godine na Vrbicu, samo dva dana nakon Varadinskog mosta. Nije se puno branio i u momentu rušenja je na sebi imao veliki broj pešaka. Ipak, bila je to prilika da ljudsko herojstvo još jednom dođe do izražaja te je naša istorija dobila još jednog heroja, čuvenog Velju ribara, koji je iz Dunava izvukao i spasao devet života tom prilikom.
Sećate li se kako se držao Žeželj? Gađan je čak 12 puta i kao da im se dvadeset dana narugivao odbijajući da bude urušen. Ipak, na kraju je posustao, shvatio je da će ga jednom podići još mnogo veličanstvenijeg i lepšeg ukoliko ih pusti. Sa sobom je odneo i železnički saobraćaj koji se odvijao između Subotice i Beograda.
Patnja za srušenim, obnavljanje i modernizacija, i na kraju spajanje, sve su to asocijacije na naše mostove.
Kliknite ukoliko vas zanima kratka kulturna istorija jednog od novosadskih pasaža.
Danas su te asocijacije mnogo lepše…
Varadinska duga okićena je šarenom rasvetom različitih boja i na taj način daje posebnu notu studentskim pijankama na Keju.
Ukoliko vas interesuju zanimljivosti o Ulici Laze Telečkog, kliknite ovde.
Na Žeželjevom mostu polako se pojavljuju katanci sa imenima ljubavnika koji će zapečatiti njihovu ljubav i zauvek ostati zaključani jer je ključić odavno bačen negde u Dunav.
A Most slobode ko Most slobode, i dalje ponosno stoji na istom mestu, i podnosi najveći teret novosadskog saobraćaja. I dalje lep, i dalje nezaobilazan u kom god pravcu da krenemo.
S vremena na vreme morate prošetati našim mostovima, jer je sloboda koju ćete osetiti koračajući njima zaista neopisiva. Uživajmo u ovome što nam naš grad nudi – do nekih novih mostova, do nekih lepših istorija…
Preuzmite androidaplikaciju.
