Због начина на који тако лагано премошћава све разлике његових становника за наш град, често можете чути да га називају град-мостова.
Нови Сад је одувек био посебан због своје мултикултуралности. Он тако лако повезује различите религије, националност и културе и спаја их у једну нераздељиву целину.
Староседеоци који су ушли у треће животно доба готово су могли да сведоче скоро свим новосадским мостовима који су некада “прескочили“ Дунав и страдали у току ратних дешавања, а било их је преко осам.
Млађе генерације којима историја није толико интересантна признају само три моста, два која повезују град са Петроварадином – Жежељ и Варадинска дуга, и Мост слободе који нам је толико приближио Сремску Каменицу да је постала једно од најпожељнијих места за живот.
Бројали и оне старе понтонске и обичне мостове, или само ове које нам прошлост није одузела, Нови Сад је свакако оправдао метафору град-мост по којој је познат.
Варадински мост нам је симбол како се преко ноћи уздиже из пепела и наставља као да ништа није било. Иако је и он срушен приликом бомбардовања 1999. године, даноноћни труд грађевинаца се исплатио и већ у септембру 2000. године био је поново отворен за саобраћај.
Мост слободе срушен је исте године на Врбицу, само два дана након Варадинског моста. Није се пуно бранио и у моменту рушења је на себи имао велики број пешака. Ипак, била је то прилика да људско херојство још једном дође до изражаја те је наша историја добила још једног хероја, чувеног Вељу рибара, који је из Дунава извукао и спасао девет живота том приликом.
Сећате ли се како се држао Жежељ? Гађан је чак 12 пута и као да им се двадесет дана наругивао одбијајући да буде урушен. Ипак, на крају је посустао, схватио је да ће га једном подићи још много величанственијег и лепшег уколико их пусти. Са собом је однео и железнички саобраћај који се одвијао између Суботице и Београда.
Патња за срушеним, обнављање и модернизација, и на крају спајање, све су то асоцијације на наше мостове.
Кликните уколико вас занима кратка културна историја једног од новосадских пасажа.
Данас су те асоцијације много лепше…
Варадинска дуга окићена је шареном расветом различитих боја и на тај начин даје посебну ноту студентским пијанкама на Кеју.
Уколико вас интересују занимљивости о Улици Лазе Телечког, кликните овде.
На Жежељевом мосту полако се појављују катанци са именима љубавника који ће запечатити њихову љубав и заувек остати закључани јер је кључић одавно бачен негде у Дунав.
А Мост слободе ко Мост слободе, и даље поносно стоји на истом месту, и подноси највећи терет новосадског саобраћаја. И даље леп, и даље незаобилазан у ком год правцу да кренемо.
С времена на време морате прошетати нашим мостовима, јер је слобода коју ћете осетити корачајући њима заиста неописива. Уживајмо у овоме што нам наш град нуди – до неких нових мостова, до неких лепших историја…
Преузмите андроид апликацију.