Mira Radenović, članica Gradskog veća za imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, objasnila je na koji način se Novi Sad kandidovao za ovu prestižnu nagradu, šta zapravo znači jedna takva laskava ali i obavezujuća titula i kako će se otpadom u Novom Sadu upravljati nakon izgradnje drugog najvećeg Regionalnog reciklažnog centra u Srbiji.
„Novi Sad je prepoznat kao grad koji je puno toga uradio za podizanje urbanih zelenih površina. To znači da ćemo u septembru biti domaćini najveće konferencije evropskih i svetskih instituta i fakulteta za šume, čime će biti obeleženo i 30 godina od osnivanja Evropskog instituta za šume.
Kriterijum je bio to što smo realizovali Katastar zelenila na teritoriji Novog Sada, kojim smo dobili preciznu sliku koliko zelenih površina imamo u gradu. Kada smo snimili građevinsku zonu grada, dobili smo podatak da na teritoriji imamo 11,300 hektara zelenih površina. Evropski prosek je negde između 19 i 23 odsto zelenila u urbanim površinama, a mi smo iznad proseka, jer imamo 24 odsto. Međutim, generalno, ljudi koji žive u gradu su najosetljiviji na zelenilo i uvek imaju osećaj da ga je malo“, kaže u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 Mira Radenović i otkriva na koji grad bi Novi Sad voleo da se ugleda.
„Nakon Sankt Peterburga, Beča, Osla i Barselone, Evropski institut za šume dodelio je Novom Sadu ovo prestižno priznanje. Barselona je odabrana jer su u veoma kratkom periodu napravili poprilično zelenih površina. Ukoliko se ugledamo na njih, bićemo veoma zadovoljni, ako i mi u kratkom vremenskom periodu napravimo ono što smo planirali“ dodala je Mira.
Mira Radenović ističe, da su u planu novi projekti, kao i prijava na konkurs za Zelenu prestonicu Evrope.
„Novi Sad nije imao nijednu novu zelenu površinu u proteklih 30 godina, a mi smo u poslednje četiri godine izgradili jedan potpuno novi park, na 3,5 hektara. To je park kod stanice između Novog Naselja i Nove Detelinare, deo grada koji je žudeo za zelenom površinom. Planiramo da ove godine uradimo četiri potpuno nove zelene površine, da jednu napuštenu zelenu površinu na 5,5 hektara koja se nalazi pored Univerziteta potpuno rekonstrušemo, i to radimo zajedno sa stručnjacima sa fakulteta. Takođe, umesto hotela smo predvideli park na 1,2 hektara. Nije puno, ali je to sam centar grada pored Spensa, gde će to zelenilo doneti osveženje za Novosađane. Još jedan parkovski prostor biće umesto poreske uprave. Opet umesto zgrade pravimo zelenu površinu, a takođe moramo da vodimo računa i o prigradskim delovima, jer je svim građanima potrebno zelenilo.
Ono što je u planu, a i u dogovoru sa gradonačelnikom Milanom Đurićem, jeste da sledeće godine konkurišemo za novu titulu, za Zelenu prestonicu Evrope. Reč je o veoma ozbiljnoj tituli za koju treba ozbiljno da se radi i da se izdvoje poprilično velika sredstva. Nadam se da ovo sve što smo uraditi neće proći nezapaženo od strane evropske komisije. Najvažnije je da građani osete tu promenu, a da li ćemo dobiti samu titulu ili ne, to suštinski nije važno, ukoliko oni osete da je to zaista dobro“, rekla je Mira Radenović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
Međutim, Novi Sad proizvodi 500 tona otpada dnevno, i trenutno se taj otpad odlaže u zemlju. Zbog toga je svakako kapitalni infrastrukturni projekat – izgradnja drugog po veličini najavremenog Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Srbiji, jedan od najvažnijih ekloških projekata Grada.
Mira Radenović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 objasnila je, u kojoj fazi se trenutno nalazi ovaj projekat i koji koraci će se dalje preduzimati.
„To je Regionalni reciklažni centar, sa sanitarnom deponijom u Novom Sadu. Otpad će se dovoziti iz sedam lokalnih samouprava, plus Novi Sad, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Beočin i Temerin, svi će oni gravitirati nama, kao lokalnoj samoupravi, gde će se nalaziti sanitarna deponija i Regionalni centar.“
„Kada pogledamo sve te deponije, tu je mnogo više od 500 tona otpada, jer toliko proizvodi samo Novi Sad, a mi moramo da se izborimo i rešimo taj problem. Sve je u radnoj fazi. Završili smo projektno – tehničku dokumentaciju uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva za evropske integracije. Dobili smo sredstva od EU, negde oko 40 miliona evra, dok je sam projekat vredan više od 90 miliona evra. To je zapravo drugi po veličini projekat u Srbiji. Prvi je Vinča, kao projekat koji se nalazi u glavnom gradu.
Novi Sad, i region, je drugi po veličini, zbog čega je i dobio pažnju nadležnih institucija, tako da smo sada u fazi obezbeđivanja drugog dela sredstava za finansiranje. U narednom periodu nam sledi da raspišemo javni tender za izvođače radova.
To znači da će se graditi negde između dve ili tri godine, u zavisnosti od brzine i kompleksnosti samog projekta i nadamo se da će negde 2027. godine ovaj projekat zaživeti u potpunosti.
Novosađani vole da koriste bicikle, i pokazuju izuzetno interesovanje za subvencije koje i ove godine obezbeđuje Grad Novi Sad. U prilog tome govori i činjenica da je prošle godine prijavljivanje građana bilo završeno za neverovatnih 8 minuta.
Ceo projekat je pokrenut sa nevladinim sektorom. Mi obezbeđujemo sredstva, a civilna organizacija sve realizuje. To nam je veoma važno, kako bi se uključile nevladine organizacije da participiraju u sprovođenju lokalne politike, a sa druge strane, cilj nam je da podstaknemo građane da imaju više poverenja u lokalnu samoupravu i naravno da koriste bicikle kao alternativni način prevoza. Do sada smo na ovaj način dodelili 3500 bicikala, ali smo i obnovili preko 20 km biciklističkih staza, izgradili preko 15 km novih, a sada se planira izgradnja još 9 km novih staza. Novosađani su sve to jako lepo prihvatili. Dokle god postoji interesovanje naših sugrađana, mi ćemo nastaviti da dodeljujemo subvencije“, zaključila je Mira Radenović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
Preuzmite android aplikaciju.
